Kako se navodi, to se može zaključiti iz dokumenata koji su krajem prošle nedelje postavljeni na sajtu “Predsedničke biblioteke i muzeji Bila Klintona”, u kojima se navodi da je administracija bivšeg predsednika SAD samo 1999. godine Crnu Goru pomogla sa 55 miliona dolara.
- Dvadeset miliona od toga je bila tehnička i humanitarna podrška, a 35 miliona platni bilans - rekao je 9. decembra 1999. godine DŽejms Dobins, specijalni savetnik predsednika i državne sekretarke za Kosovo i primenu Dejtonskog sporazuma.
Dobins je tom prilikom kazao da SAD podržavaju političke i ekonomske reforme koje se dešavaju u Crnoj Gori i da bi ona mogla da posluži kao primer ostalim delovima tadašnje Jugoslavije. Navodi se da je pohvale na račun Đukanovića Klinton izneo u govoru juna 1999, a u čast tadašnjeg slovenačkog predsednika Milana Kučana.
- Želeo bih da se zahvalim takođe i predsedniku Crne Gore Đukanoviću, koji je ovde večeras sa nama, za sve što su uradili da zaštitite demokratiju i toleranciju neophodnu da se ona razvije. Uz vašu pomoć, i stalan oprez, možemo jednom za svagda dokazati da su Evropa i sloboda sinonimi - piše u njegovom govoru od 21. juna 1999.
Tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt se sa crnogorskim predsednikom sastala krajem 1999. godine u Berlinu na marginama sastanka šefova diplomatija osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8), a njih dvoje su naredne godine razgovarali i u Rimu, što se vidi iz dostupnih podataka o sastancima američkog predsednika i državne sekretarke.
Navodi se i da je uoči početka bombardovanja NATO 1999, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berget pripremio dokument koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajt bio namenjen deo o Crnoj Gori. U dokumentima se navodi i da se Bela kuća trudila da o pitanju stabilnosti Crne Gore 2000. godine razgovara sa tadašnjim i sadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
- Mnoge zemlje G8, naročito naše NATO saveznice i mi sami, zabrinuti smo zbog napora Miloševića da destabilizuje region, ne samo Crnu Goru, nego mnogo šire. Zato očekujem da se tokom radne večere i bilaterale sa predsednikom Putinom pomene pitanje stabilnosti na Balkanu i da će predsednik naglasiti važnost da se zalažemo za očuvanje demokratske vlade pod Đukanovićem - rekao je tadašnji državni sekretar Stajnberg.
Crna Gora bila je tema više telefonskih razgovora Klintona sa britanskim premijerom Tonijem Blerom i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. U drugom razgovoru on Bleru govori kako se i da li se može izvršiti ekonomski pritisak na Miloševića koji neće previše naškoditi Makedoncima i Crnogorcima, a među opcijama su borba protiv pranja njihovog novca na Kipru i pritisak na njihove račune u Londonu.
- Ne želim da Crnogorcima stvorim bilo kakve probleme – kazao je Klinton Bleru u aprilu 1999. godine.
Patrijarh Irinej hitno pisao Vartolomeju. Pogedajte OVDE o čemu se radi.
Izvor: Tanjug
