"Uhode" kako su ih nekada zvali imali su veliki značaj od formiranja srpske srednjovekovne države, da bi svoj vrhunac dostigle u vreme vladavine Cara Dušana, koji je razvio sistem prikupljanja informacija odnosno ono što se zove danas špijunaža.
Poznato je da su Dušanove "uhode" odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu. Uhode su takođe imale važnu ulogu pred sam Kosovski boj, kada su uoči bitke detaljno ispitale i poručile rapored turske vojske. Taj detalj je taakođe ostao zabeležen i na čuvenom domaćem filmu Boj na Kosovu, koji je snimljen povodom 600. godina od Kosovske bitke. Scena sa špijunima koji obaveštavaju kneza Lazara o turskoj vojsci, brojnosti i opremljenosti je svakako zanimljiva.
Posle propasti srpske srednjovekovne države, špijunaža je dobila drugačiji značaj, da bi se ponovo obnovila njena uloga u borbi za samostalnost i oslobođenje od Osmanlija. Međutim, tu takođe nije sve bilo sjajno, jer osim za borbu protiv Turaka u vreme Karađorđeve vlasti preduzimane su mere progona onih koji su se usudili da vređaju državu. Za to je bila predviđana najstroža kazna.
Tada su naši špijuni poruke predavali uglavnom usmeno, a korišćena je i tehnika "tajnopisa". Pisma su pisana "na limunu" odnosno kako su zvali nevidljivo mastilo i "rastopljenim barutom".
Kuriri su se prerušavali u Turke, prosjake, bogalje, kaluđere, trgovce... Iz tog vremena nam dolazi i prvi savremeni ministar policije, a to je bio prvi policijski popečitelj Jakov Nenadović.
Knez Miloš se u prepisci sa ruskim poslanstvom u Carigradu služio šiframa. Poverljiva pisma pisana su limunovim sokom koji se na hartiji osuši, izbledi i prividno nestane.
Kada se takvo pismo stavi iznad vatre tada se pojavi ono što je pisano. Takvo pismo se prenosilo kao pismo koje je sa jedne strane pisano mastilom, a sa druge limunom.
Knez Mihailo je imao deo policije koji je vodio brigu o sigurnosti, miru i poretku. Tada se postepeno odvajaju poslovi javne od poslova državne bezbednosti.
Kralj Milan Obrenović osnovao je Odeljenje za poverljive policijske poslove, po ugledu na slične uredbe tajnih policija Francuske i Austrougarske.
Aleksandar Obrenović je doneo odluku o osnivanju Posebne službe za poslove bezbednosne zaštite. Tim činom je stvorena okosnica nove službe bezbednosti, i u Srbiji su po prvi put institucionalno organizovani civilno-bezbednosno-obaveštajni poslovi.
Komunistički period OZN i UDB je ne baš sjajna, još uvek neistražena priča.
Pročitajte OVDE nepoznate detalje iz istorije našeg naroda.
Izvor: Alo
