Piše: Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Dakle, da bi se stvorila jugoslovenska kultura, a da bi se pri tome izbegla srpska dominacija prvo je morala biti pokradena, a potom i pogažena naša civilizacija. I opet jedan od glavnih egzekutora bio je sam Krleža koji je mora se priznati majstorski relativizovao stvari i pravio svojevrsnu uravnilovku, a što je značilo da je unižavao Srbe, a uzdizao Hrvate. Najbolje poznajući svoj narod on je jednom prilikom napisao: „Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je kotač zaprežnih kola povjesti slučajno prerezao na pola.“ Na sreću, običan narod nije padao na ovakve stvari, ali na nesreću Miroslav Krleža je uticao na „razvoj“ jednog dela srpske kulturne (kvazi)elite koja je zaista i pomislila kako potiče od dela kravlje balege i u skladu sa time je počela i da se ponaša. Dakle u samoj osnovi drugosrbijanci su sledbenici ideologije „kravlje balege“.
Ovi krležijanci već decenijama unazad unižavaju apsolutno sve što ima veze sa srpskom civilizacijom, a od devedesetih na ovamo su svi u matrici da ovaj narod po svaku cenu prikažu ne samo zatucanim nego i genocidnim. Nekim čudom se u tom delu ne ugledaju na svog uzora koji je uvek skidao odgovornost za Hrvata za genocid u NDH i sve je pripisivao „šačici ustaša“ koje su nasilno na vlast doveli stranci (fašisti i nacisti) i koji nikada (misli na ustaše) nisu imali podršku hravstkog naroda. Za razliku od Krleže, naši „komadi kravlje balege“ uvek objašnjavaju kako je narod sa radošću birao Slobodana Miloševića koji je onda u njihovo ime (te ubedljive većine građana) napravio udruženi zločinački poduhvat, a neki čak objašnjavaju kako je narod sklonio Miloševića kivan jer ovaj nije uspeo da sprovede zločine do kraja.
Međutim mi Srbi imamo kolektivno jaku imunizaciju koja nas brani od nasrtaja onih koji bi da nas prepakuju i od nas naprave nešto što nismo. Taj imuni sistem nas je i očuvao sve do danas, a glavna snaga tog našeg odbrambenog sitema jesu kosovski zavet i svetosavska državotvorna filosofija. I baš iz stog razloga sledbenici „ideologije kravlje balege“ kreću u novi nasrtaj na te dve temeljne tačke srpske civilizacije.
Stoga ne treba da čudi onako sramotno urađena serija o Nemanjićima koja je za svoj jedini cilj imala da narodu unizi predstavu o veličini i sjaju naše najvažnije vladarske porodice. I da budemo načisto, uopšte nije slučajno što je u toj seriji baš sve bilo loše i to tako loše da se narod smejao, a što i jeste najbolji način da se nešto unizi. Isto tako, uopšte nije slučajno što su se udružili Svetislav Basara i Vladimir Beba Popović i u trenutku možda odusdne borbe za Kosmet izdali knjigu „Atlas pseudomitologije“. U ovom pre svega političkom pamfletu, Basara se svojski potrudio da sledeći doktrinu koju je uspostavio Krleža maksimalno popljuje kosovski zavet i svetosavlje. Koristeći najprizmenije stereotipe on je kosovski mit poistovetio sa srpskim strahom od promaje, a svetosavlje sa paganstvom. U tom pamfletu Basara pere i Bebinu nečasnu svest i još jednom zloupotrebljava Zorana Đinđića kojeg prikazuje kao nekoga ko je Srbe hteo da otrgne od tih „groznih“ mitova o Kosovu i Svetom Savi, prećutkujući pri tome činjenicu da je upravo Đinđić taj koji je prvi plasirao politiku o spojenosti procesa Kosova i Republike Srpske i da je upravo on taj koji je uradio najveći deo posla na pokretanju završetka Hrama Svetog Save u Beogradu čime je u najmanju ruku oba mita ostavio u životu, a po mom mišljenju ih je još i pojačao.
I za kraj, možda i najtužnija i ujedno nasjtrašnija stvar u čitavoj ovoj priči sa srpskim kulturnim autošovinistima je to što njihov rad na zatiranju naše civilizacije plaćamo svi mi. I Nemanjiće i grozan politički pamflet koji je napisao Svetislav Basara finasirale su državne institucije, Radio televizija Srbije i Službeni glasnik. Dakle, iz svog džepa smo dali da Basara između ostalog napiše: „Svetosavlje u suštini jedva da ima veze sa pravoslavim hrišćanstvom, ono je primitivna politička doktrina koja će poslužiti kao ideološka osnova za profašističke pokrete koji su u Srbiji uoči Drugog svetskog rata nicali kao pečurke posle kiše.“ Dakle, pare iz budžeta Srbije su otišle u džep čoveku koji svesno laže da je svetosavlje fašistička ideologija i uz legitimitet Službenog glasnika daje municiju srpskim neprijateljima i alibi da nas gaze jer smo po Basari i Bebi Popoviću zatucani zbog kosovskog zaveta i genocidni (fašistički) zbog svetosavlja i kao takvi ne treba ni da postojimo, osim ako se na brzinu odreknemo Kosova i time prestanemo da se plašimo promaje. Zaista nam spoljni neprijatelj nije ni potreban!
Koga Ivan Ivanović više ne sme da spominje u svojoj emisiji pogledajte OVDE.
