Sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na zalasku karijere, Britanijom zaokupljenom unutrašnjim podelama oko Bregzita i Italijom marginalizovanom zbog vatrene koalicije populista rivala, predsednik Francuske se nametnuo kao preko potreban evropski lider.
Zlatna nit koja povezuje njegovo delovanje u Briselu i diplomatiju na međunarodnoj sceni je strateška ambicija da Pariz postane političko sedište jače i ujedinjenije Evrope, piše "Politiko".
Problem je što Francuska, čak i sa tako dinamičnim vođom, nema energije da izgura svoju ambiciju bez voljnog nemačkog partnera. Ne žele sve evropske zemlje da ih neko vodi, a kamoli snažni Francuz.
Štaviše, Makron je malo toga postigao svojim udvaranjem Donaldu Trampu, sparingom sa Vladimirom Putinom i kritičkim dijalogom sa Sijem Đinpingom, koji bi svi radije izabrali podeljenu Evropu od ujedinjene.
NJegova sposobnost da postigne realne rezultate biće na testu ovog meseca kada ugosti ruskog predsednika na privatnim razgovorima na svom službenom odmaralištu Fort de Bergakon. Nakon toga on će predsedavati samitom G7 sa liderima SAD, Kanade, Nemačke, Britanije, Italije i Japana.
Politička i regionalna fragmantacija Evrepe, pogoršana ovogodišnjim izborima za Evropski parlamet, za Makrona je istovremeno i problem i prilika. On možda nije uspeo da izgradi novi dominantni proevropski centristički pokret na način na koji je to uradio u Francuskoj 2017. godine, ali se njegova grupa pojavila kao treća sila u parlamentu.
Mladi predsednik je povratio svoju poziciju u zemlji nakon višemesečnih protesta žutih prsluka. Francuzima je sada jasno da će on biti na vlasti do 2022. godine, a vrlo moguće i do 2027.
Duboko frustriran Merkelinim oprezom i otporom Nemačke njegovim predlozima za jačanje evrozone, Makron je postao spremniji da izazove Berlin nego njegov plašljivi prethodnik Fransoa Oland.
- Ono što ga je najviše šokiralo je odsustvo strateške vizije i dugoročnog razmišljanja među EU liderima - ocenio je Vilijam Drozdiak, autor knjige o Makronu na svetskoj sceni koja će biti objavljena sledeće godine.
Ipak, uprkos svom vojnom dometu, nuklearnom arsenalu i stalnom sedištu u Savetu bezbednosti UN-a, Pariz u EU nema istu težinu kao Berlin.
Francuska anemična ekonomija, hronični budžetski deficit, sklonost ka trgovinskom protekcionizmu i potrazi za strateškom autonomijim od strane SAD, čine je neprivlačnim liderom za mnoge. To je ohrabrilo Makronove kritičare u EU da formiraju koalicije protiv Pariza i da se bore protiv njegove vizije integrisane Evrope.
Makronov uspon koči i njegova nesposobnost da nagovori Trampa ili Putina da promene kurs o pitanjim od važnosti za EU. Uprkos svom uloženom šarmu, on nije uspeo da ubedi Trampa ni da zadrži SAD u pariskom sporazumu o klimatskim promenama i nuklearnom sporazumu sa Iranom.
Francuski zvaničnici kažu da se Makron barem i dalje trudi, u ime Evrope. Francuski lider je u više navrata pozvao na "strateško partnerstvo Eu i Rusije" i smatra da je ta veza ključna i za mnoga druga pitanja, uključujući Iran i Siriju.
Ali nije jasno da li je Putin spreman da plati bilo koju cenu za toplije veze sa Evropom. Makronovi napori da povrati poverenje zavise od toga da li će ubediti Putina da napravi kompromis o vojnoj akciji u istočnoj Ukrajini. Ako ne može da prevlada u takvoj diplomatskoj bitci, njegova kruna će u najboljem slučaju ostati poljuljana.
Meta savetuje opoziciju da se ujedini! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
