Sjedinjene Države veruju da i bilo kojem trenutku mogu bombardovati bilo koga i „vratiti ga u kameno doba“, iako su se svi ozbiljniji pokušaji ratovanja pokazali katastrofalnima po američku vojsku, od Vijetnama, preko Afganistana do Iraka. Moćna američka ratna mašinerija je pala na tako niske grane da kao kopnene snage mora koristiti ili vehabijske fanatike ili profašističke eskadrone smrti kao u Latinskoj Americi, ali se ni tu može pohvaliti velikim pobedama, osima ako „pobeda“ nije stvoreni „kontrolisani haos“. No, general Sisi u Egiptu, njegov kolega Haftar u Libiji, svi Iračani zajedno i na kraju „prvi među jednakima“, sirijski predsednik Bašar El-Asad, pokazali su da su oni ti koji kontrolišu situaciji, a ne američka uprava.
I tako smo došli do trenutka kada se među zemljama koje su zastranile u fatalnoj ideji demonstracije svoje moći našla i moderna Ukrajina. Ova je zemlja, koja je do 2014. imala ogroman potencijal i gotovo 50 milijona stanovnika, opsednuta kobnom idejom da pod svaku cenu mora blokirati Krim. Ova se opsednutost ne može izlečiti nikakvim lekcijama, žrtvama i štetom. Krim treba blokirati i nema uzmaka.
Nema potrebe podsećati koliko su puta pokušali od 2014. Gradili su barijere na granici, isključili vodu stanovnicima Krima, minirali dalekovode i ostavljali poluostrvo bez električne energije i šta sve ne, ali su „zli ruski agresori“ osujetili sve pokušaje i uvek bi u rekordnom roku stanovnicima Krima s kopna osigurali sve što im je uskraćeno.
Svima je postalo jasno da ako neko želi blokirati poluostrvo, to ne može učiniti bez nadzora njegove pomorske granice i bez toga su svi pokušaji osuđeni na neuspeh. I ne samo na neuspeh, već na sramotu.
Sada je “brilijantnim umovima” ukrajinskih stratega na pamet pala “sjajna” ideja da blokiraju Krim s mora. I šta sad? Jesmo li propustili nešto važno?
Gradi li Ukrajina flotu s modernim fregatama s navođenim raketnim oružjem, pedeset brodova i širi mornaricu u smislu osoblja i opreme?
Čini se da ne. Ukrajina i dalje ima sve što je imala, usidrenu „morsku flotu“ s nekoliko zarđalih borbenih korita čiju smo „borbenu učinkovitost“ videli 2018. godini, kada su pokušali proći kroz Kerčki moreuz i ruske teritorijalne vode, kada ih je zarobila ruska obalna straža.
I ovde se na pozornici pojavljuje veliki ukrajinski trik i Krim bi navodno mogao blokirati bez flote. U principu, sve je jednostavno. S gledišta stranih brodova, Krim ostaje ukrajinska teritorija i njegove obalne vode pripadaju Ukrajini, koja je slobodna zabraniti prolazak bilo kojem stranom plovilu, ali ne sme prekršiti međunarodno pomorsko pravo, jer će se suočiti s gomilom optužbi od strane oštećenim kompanija i sve će parnice izgubiti.
Ali ovde imamo gorku istinu da Ukrajina nema flotu. Odnosno, ima je birokratski, na papiru i zaista postoji nešto što se zove Ukrajinska mornarica, ali ona nema flote.
Hoće li proglasiti takvo „ograničeno pomorsko područje“ oko Krima i kada, to je pitanje apstraktno, obzirom na to da je glavni izvor svega na poluostrvu Krimski most, pa stoga aktivna pomorska komunikacija s drugim zemljama nema nikakvu vitalnu važnost za Krim.
Ali postoji nešto vrlo zanimljivo, a to nije nimalo apstraktno, iako za sam Krim ne znači ništa u smislu opskrbe, ali znači za sigurnost poluostrva i Ruske Federacije opšte.
Utvrdili smo da Ukrajina nema flotu, ali to neće biti tako ako se u Crnom moru pojavi ratna mornarica Sjedinjenih Država. To već znatno menja čitavu priču i lude vlasti u Kijevu su verojatno mislile na to.
Kao što je poznato, stalnu prisutnost američke mornarice, zajedno s nerazdvojnim Korpusom marinaca, ometa Konvencija iz Montreuxa, prema kojoj ratni brodovi s tonažom većom od 45 000 tona, koji su prošli kroz Bosfor i Dardanele, ne mogu biti u Crnom moru i duže od 21 dana. ne mogu proći. Turska, koja kontroliše Bosfor, odgovorna je za proveru odredbi konvencije i do sada je sve bilo u redu. Ali ovde dolazimo do jednog velikog „ali“. Što ako američki ratni brodovi budu mogli ući u Crno more, ali ne kroz Bosfor?
Za sada je to nemoguće, ali će se za pet godina situacija verojatno promeniti. 26. februara u Ankari će se održati konkurs za izgradnju novog kanala od Mramornog do Crnog mora. Novi „Istanbulski kanal“ bi trebao biti izgrađen zapadno od Bosfora, a njegova dubina biće 25 metara, što je dvostruko više nego što treba američkom nosaču zrakoplova. I što je najvažnije, kanal poništava celu Konvenciju iz Montreuxa, jer brodovi više ne bi prolazili kroz Bosfor, kako piše u međunarodnom dokumentu.
Rok za izgradnju „Istanbulskog kanala“ je 2025. godina. Kakva će do tada biti geopolitička situacija, može se samo nagađati. Ali ako se zadrži “status quo” u Ukrajini, a Turska napravi „lagani zaokret“, tada ukrajinski planovi za morsku blokadu Krima imaju puno više stvarnih šansi, ako ne i potpuno, onda barem za delomični uspeh. Američki brodovi mogu preuzeti patrolne funkcije i presretati strane brodove u neutralnim vodama i proveravati njihovo krajnje odredište. Da ne spominjemo činjenicu da američki krstareći projektili na moru mogu završiti u Odesi i odatle pretiti Crnomorskoj floti i kopnenim objektima na Krimu. Naravno, Rusija će se, nakon što vidi da je počela izgradnja kanala, pripremiti za ovaj scenarijo i američkim ratnim brodovima neće biti ugodno ploviti sa spoznajom da su zatvoreni u Crnom moru i prva su meta u slučaju bilo kakvog incidenta. Ali, budimo iskreni, situacija će se bez Konvencija iz Montreuxa zaoštriti.
Dakle, možda se Moskva treba pripremiti za obe mogućnosti, uključujući scenarijo pomorske blokade Krima, mnogo ranije. No, to je posao generala Šojgua i njegovih suradnika, a ne naš i za pretpostaviti je da će do kraja mandata ove vlade napraviti sve što bude potrebno za sigurnost Krima i Rusije.
“Istanbuski kanal” je Erdoganov san
Dojče Vele je pre nekoliko dana izvestio kako turski predsednik Erdogan želi stvoriti drugi Bosfor, ali istanbulski gradonačelnik, koji je prema njemačkom kanalu toliko osetljiv na troškove i okolinu, pokušava zaustaviti plan.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poznat je po svojoj sklonosti gigantskim građevinskim projektima u Istanbulu. Bilo da se radi o novoj vazdušnoj luci, najvećoj turskoj džamiji ili tunelu koji prolazi ispod Bosfora i sve ih je sagradio u rekordno kratkom vremenu. Ali ovi prestižni objekti nisu ništa upoređenju s njegovim poslednjim građevinskim projektom, „Istanbulskim kanalom“, piše DV.
Turska vlada planira stvaranje drugog Bosfora, kopije moreuza koji prolazi kroz Istanbul, megalopolis od 16 milijona ljudi. Zapadno od grada treba izgraditi veštački kanal dužine 45 kilometara, paralelno s Bosforom, koji povezuje Crno i Mramorno more. Prema vladinim izvorima, namera je ublažiti prevelik pomorski promet kroz Bosfor i izbeći nesreće.
Planiranje projekta započelo je već 2011. godine, ali je onda sve zastalo, da bi turska vlada ponovno oživela planove i uskoro će biti održan konkurs za izgradnju kanala.
No, realizaciju Erdoganovog najnovijeg projekta koči nova vlast u Istanbulu, gdje je na izborima mesto gradonačelnika osvojio Ekrem Imamoglu iz protivničke Republikanske stranke. Ovoje prvi put u 25 godina da gradonačelnik Istanbula nije iz Erdoganove stranke AKP, novi gradonačelnik je izrazio protivljenje planiranoj izgradnji.
Imamoglu projekt naziva “izdajom Istanbula” i “projektom samoubojstva”, te obećava da će se “16 milijona ljudi odupreti radovima”.
Kao razloge navodi štetu po okolinu i velike troškove izgradnje. Službeno se govori o trošku od 11,5 milijardi eura, a najveća Republikanska stranka je kritikovala projekt kao teret “na leđima poreznih obveznika”.
“Projektu nedostaje bilo kakva ekonomska racionalnost”, kaže ekonomista Mustafa Sonmez, dodajući da Bosfor već jamči dobre uslove za otpremu i omogućuje dovoljan prolaz.
Gradonačelnik Istanbula kritikuje i činjenicu da su parcele zemljišta uz kanal već prodate arapskim investitorima, uključujući članove kraljevskih porodica.
Erdoganov mu je odgovorio u svom stilu: “Je li to zabranjeno? Da su to bili Hans i DŽordž, niko od njih ne bi imao problema s tim, zar ne?”
Kanal će se graditi
Čelnici Erdoganove stranke AKP više puta su naglasili kako projekt i izgradnja „Istanbulskog kanala“ nisu u nadležnosti gradonačelnika Imamoglua niti istanbulske gradske uprave, insistirajući da je Istanbulski kanal“ nacionalni projekt, a ne lokalni.
Erdogan je godinama projekt opisivao kao svoj “san” i ne pokazuje znakove popuštanja.
“Sviđalo im se to ili ne, Istanbulski kanal se gradi”, rekao je Erdogan.
“Nećemo dopustiti da nas ljudi bez vizije, koji nemaju ciljeve, nemaju ljubavi i nade za našu zemlju, odvraćaju od toga. Nikada se nećemo baviti zlonamernim planovima, jer ne želimo izgubiti nijednu sekundu”, dodao je turski vođa, dok u Kijevu s nestrpljenjem očekuju rezultate konkursa, nadajući se da će Erdogan promeniti svoj stav prema Rusiji i novi kanal ponuditi kao alternativu vojnim brodovima NATO pakta, što bi zaista sahranilo „Konvenciju iz Montreauxa“. No, kao što smo rekli, vojne i civilne vlasti u Moskvi su već raspravljale o mogućim posledicama puštanja u promet novog kanala i treba pričekati 2025. da bi videli kako će se ponašati Ankara. Do tada svi imaju pravo maštati, pa i vlasti u Kijevu.
Kako Amerika pokušava da sačuva preostale džihadiste u Siriji, saznajte OVDE!
Izvor: logicno com/N. Babić
