Glavni razlog neverice je što Rusija i Sirija imaju sasvim drugačiju ocenu od Turske ko su teroristi, a ko "umerena opozicija" predsedniku Asadu.

Vojni i drugi eksperti sada pokušavaju da analiziraju posledice kratkog, ali surovog rata sirijske i turske armije. Sirijska armija je uspela da osvoji važan magistralni putni pravac i ako se pogleda spisak mesta i sela koje su oslobodili, mogu biti zadovoljni.

Ali postoji i druga strana medalje. Turska je svojim udarnim dronovima i teškom artiljerijom uništila veliki broj sirijskih tenkova i oklopnih vozila, kao i helikoptera i teškog naoružanja. Turci ističu da je poginulo preko dve hiljade sirijskih vojnika.

Jedan od uglednijih ruskih vojnih eksperata, penzionisani pukovnik Mihail Hodarenjok ističe da bi se iz ovog rata morala izvući pouka da će moćne armije u savremenom ratu koristiti udarne bespilotne letelice koje mogu da nanesu velike gubitke protivnicima. Pa tako i sirijski PVO nije imao adekvatan odgovor na borbu sa "rojem" turskih dronova.

Ekspert za Bliski istok Jurij LJamin smatra da sadašnje primirje ide naruku armiji Sirije, koja će nastojati da pregrupiše snage kako bi mogla da pomoću PVO sistema "Buk" i S-200 zaštiti nebo od turske avijacije.

LJamin prognozira da bi Turska mogla ponovo da nasrne svojom armijom na Idlib.

Ekspert Instituta informativnog ratovanja Vladimir Vasiljev kaže da je na pregovorima u Kremlju Putin uspeo da zaštiti interese Sirije jer se Asadova vojska neće povlačiti sa zauzetih pozicija.

Na početku ratne operacije sirijska vojska potpomognuta svojom i ruskom avijacijom je napredovala. Ali kada je Turska upotrebila veliki broj dronova, situacija se bitno izmenila i Sirijci su pretrpeli velike gubitke.

Glavne nevolje Siriji su napravili turski dronovi "anka" i "barjaktar" koji su uspešno uništavali sirijske tenkove i druga oklopna vozila.

Još jednom se pokazalo da mnogo hvaljeni ruski PVO sistem "Pancir" može biti efikasan samo ako ima i drugu PVO podršku, a ako nije dobro maskiran lako postaje nebranjena meta protivničkoj avijaciji.

Samo neupućeni su potcenjivali tursku armiju, koja je u Evropi među NATO članicama jedna od najmoćnijih.

Što se tiče Turske i njenog predsednika, oni moraju da izvuku zaključak da i u budućoj ratnoj avanturi ne mogu da računaju na pomoć zemalja NATO. Osim verbalne podrške, niko za Turke neće da gine.

Već spomenuti vojni analitičar Mihail Hodarenjok kaže da bi i Rusija trebalo da izvuče pouku i što pre napravi sebi dovoljan broj bespilotnih letelica koje mogu da budu naoružane savremenim oružjem. Rusija već radi na novim "teškim bespilotnicima", ali će joj trebati još nekoliko godina da napravi zaista moćan i "pametan" dron.

“Kad bi u istočnom sredozemlju Rusija imala dva savremena nosača aviona i više podmornica i velikih ratnih brodova, mnogo lakše i brže bi se rešavala određena pitanja”, objasnio je vojni ekspert i analitičar Mihail Hodarenjok.

Predsednik Erdogan je slavodobitnički izjavio: "Turska je dokazala da zna da ratuje, ali mi želimo mir". Pouzdajući se u svoj vojni potencijal on je čak i posle potpisivanja najnovijeg dokumenta o primirju u Kremlju izjavio da Turska zadržava pravo da u slučaju napada sirijske armije upotrebi svoju armiju.

Mirno nebo, ali napetost još prisutna

Nebo iznad Idliba je bilo bez ratnih aviona Rusije i Sirije, prvi put posle više nedelja, a stanovnici navode da postoji relativna, ali napeta smirenost dok je na snazi sporazum o prekidu vatre između Turske i Rusije u severozapadnoj sirijskoj provinciji. Primirje je zaustavilo zastrašujuću kampanju bombardovanja, u kojem je poginulo na stotine ljudi, tokom ruskog napada koji su podržale snage sirijske vlade na poslednje uporište pobunjenika u zemlji.

Sporazum je u suštini zamrznuo linije sukoba i ne primorava snage sirijskog predsednika Bašara al Asada da se povuče sa teritorija koje je zauzeo u poslednja tri meseca, što je bio ključni zahtev Turske. Analitičari ocenjuju da je teško verovati da će se stotine hiljada raseljenih sada vratiti svojim kućama, i mnogo je više onih koji misle da je ovo samo predah tokom kojeg će se "borci odmoriti".

Ima li Sirijaca u reci migranata?

U Moskvi sumnjaju da je 142.000 ljudi, koji su iz Turske krenuli ka Evropi kada je Erdogan odlučio da ih iskoristi ne bi li izazvao sukob Evrope sa Rusijom, rodom iz Sirije. Mnogi od njih su došli iz drugih zemalja i ratovali su u Siriji na strani islamista. Zbog toga moskovski analitičari kažu da je Turska stala u odbranu islamskih ekstremista koji su se iz drugih delova Sirije povlačili ka Idlibu.

Pročitajte OVDE zašto nije uspeo blef turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: Večernje novosti