Nema sumnje da Tramp (trampizam) nije odustao i da se sprema da nastavi borbu. Drugačije ne može ni biti.
Rasmusenova anketa iz prošlog meseca pokazala je: da bi za Trampovu „partiju patriota“ – da se izbori 2024. održavaju sada – glasalo 23 odsto Amerikanaca, a samo 17 odsto za Republikansku partiju bez Trampa.
Demokrate bi dobile 46 odsto, uz 14 odsto neopredeljenih birača.
Anketa televizije NBC pokazala je da je sedam od osam republikanaca za Trampa.
Ovo upućuje na razmišljanja o smrti Republikanske stranke bez Trampa i njegove ideologije, ali i o sasvim realnoj pobedi ove ideologije i stranke (u slučaju, naravno, poštenih izbora, a ne kao prošle godine).
Stoga, čak i ako je Tramp umoran, postoji mnogo ljudi spremnih da mu podmetnu rame.
Trampov sin - Donald Tramp mlađi - već je poručio Amerikancima da njegov otac neće napustiti politiku, da „najbolje od Trampa tek sledi“.
Mnogo je i drugih koji se vrte oko „Kancelarije bivšeg predsednika“ koju je uspostavio stariji Donald. Možda je to embrion „partije patriota“ ili nukleus buduće obnovljene Republikanske partije.
Za Trampa je sada najaktuelnije jedno od večitih „ruskih pitanja“ - odakle početi?
Ispostavilo se da treba početi od društvenih mreža. Zato što su odigrale naročito podlu ulogu u svim poslednjim događajima u Sjedinjenim Državama.
Mehanizam puča izgledao je ukratko ovako.
Početkom 2020. godine Tramp je, prema anketama, pobeđivao. Ali, američke društvene mreže su počele da izazivaju globalnu paniku i da `guraju` ideju da čitave nacije treba da beskrajno budu `pod ključem` radi borbe protiv koronavirusa. A Tramp je optužen da se ometa tu akciju, nanoseći štetu zdravlju ljudi.
To nije pomoglo jer su Amerikanci, očigledno, u novembru ipak glasali za Trampa.
Tada su gigantske informacione korporacije prodemonstrirale svoje mogućnosti, uključivši i mehanizme iznenadnog pojavljivanja mnogobrojnih glasova za demokrate.
Ni to, međutim, nije donelo potpuni uspeh, jer su neregularnosti bile prevelike da ne bi bile osporene.
Tada su iste informacione korporacije zadale poslednji udarac - izbacile su aktuelnog predsednika SAD sa društvenih mreža, stavljajući ga u informativnu izolaciju.
U srednjem veku i u nešto kasnijim vremenima takvo nešto se nazivalo defenestracija, odnosno - izbacivanje političkih protivnika kroz prozor gradske kuće.
Danas se pojavio pojam „deplatformizacija“, a odnosi se na pravo koje su sebi prisvojile privatne IT-korporacije da u bilo kom momentu iz svog dela internet-prostora isključe koga požele.
Trampizam je svoju prvu pobedu izborio (2016.), iskoristivši prednosti društvenih mreža, Tvitera i Fejsbuka.
Tri četvrtine klasičnih američkih medija bile su do 2016-te potpale pod uticaj demokrata-globalista, ali pod Trampovim uticajem je otada stvorena ili pojačana konzervativna mreža medija, od starog Vol Strit Žurnala do novog Epok Tajmsa.
Dogodilo se nešto neočekivano. Mediji i društvene mreže trebalo je da odigraju ključnu ulogu u subverzivnoj akciji koju su globalisti osmislili još 90-ih – u debilizovanju stanovništva, uništavanju društava sa njihovim tradicijama i pretvaranju ljudi u kontrolisane potrošače, ali odjednom su mreže počele da u svom interesu koriste i snage koje su se borile – možda i neuspešno – protiv tog puzećeg levičarskog puča.
Na to su internet-platforme uključile svoje cenzorske mehanizme, deplatformizujući sve koji su im smetali...
Pa, zaista: odakle početi?
Vlasti dveju turističkih država - Floride i Kalifornije - pokrenule su zakonodavne inicijative čija je suština da se društvene mreže primoraju da unapred objave po kojim kriterijumima će cenzurisati izjave svojih korisnika.
To jest, traže da klijent unapred zna u kakvu mrežu se uključuje, pa da može da napravi izbor između ove ili one mreže.
Za ovo su se zainteresovale još neke američke države, a pojavila se i ideja da socijalne mreže za deplatformisanje političara kandidata na predsedničkim izborima mogu biti kaženjavane sa sto hiljada dolara dnevno – sve dok klijent ne dobije pristup svom računu.
Možda je bolje zakonski fiksirati da su društvene mreže neutralne platforme za sve i svakoga, a ne alati za masovno manipulisanje ljudima.
Problem je i u tome što je u međuvremenu postalo jasno da su internet-giganti koji vode društvene mreže toliko ogromni da ih zakoni nekog tamo Teksasa i Floride, pa čak ni celih Sjedinjenih Država, više ne mogu uplašiti.
Biće zanimljivo videti da li će Tramp uspeti da stvori svoju moćnu društvenu mrežu ne čekajući zakonsko obuzdavanje postojećih monopolista.
A on nije uopšte nije usamljen. Pola amerike danas su trampisti.
Primera radi, mlada republikanska zvezda, elokventna Kendis Ovens, najavila je stvaranje svoje društvene mreže (zasad ima samo njen embrion), čiji će glavni zadatak biti da kontrira dezinformacijama demokrata…
Ilon Mask je ponudio nagradu od 50 miliona dolara, evo za šta, čitajte OVDE.
Izvor: Fakti
