Piše: dr Ivan Pajović
Pomenuti forum organizovan je povodom tridesete godišnjice nezavisnosti Ukrajine. Na njemu je predsednik ove zemlje naglasio da su članstvo u NATO paktu i Evropskoj Uniji „osnovni i strateški prioritet ukrajinske spoljne politike, a takođe pitanje bezbednosti i blagostanja zemlje”. Po njegovim rečima, pristupanje u ove strukture podržava „ubedljiva većina” građana. On je izjavio da će do kraja avgusta ove godine biti objavljena Strategija spoljnopolitičkog delovanja, koja će dati smernice ukrajinskog delovanja u „surovoj realnosti”.
Zvanična Ukrajina govori o odsustvu čvrstih garancija Zapada, pa je stoga navodno prinuđena da povećava količine svog naoružanja. Govori se o novim kontingentima oružja i opreme iz SAD, uključujući i nove brze male američke brodove tipa Mark VI, zatim o britanskom zajmu od oko 1,5 milijarde dolara za modernizaciju ratne mornarice, izgradnju novih brodova i vojnih baza. Priprema se i memorandum sa Turskom, koji će omogućiti nove projekte gradnje ratnih brodova, proizvodnje bespilotnih letelica i sl. Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba se javno požalio da neke zemlje „iz političkih razloga” odbijaju da prodaju oružje Kijevu. Iz njegovih kasnijih izjava za štampu postalo je jasno da je tom prilikom aludirao na Nemačku i da očekuje promenu takvog stava posle smene kancelara u Berlinu.
Kako smatraju u Kijevu, protivtežu „ruskom agresoru” treba tražiti i u jačanju saveza sa malim zemljama. „U poslednje tri godine stvorili smo tri takva nova formata”, rekao je ministar Kuleba. Spomenuo je bilateralne razgovore sa Turskom (razgovore ministara odbrane), „trougao” Ukrajine, Gruzije i Moldavije, a takođe i „Lublinski trougao”, u koji ulaze Kijev, Varšava i Viljnus. On je naročito naglasio da je po svom identitetu Ukrajina zemlja Centralne, a ne Istočne Evrope (!!).
Što se tiče gasovoda „Severni tok 2”, Ukrajinci ne smatraju da je bitka izgubljena. Predsednik Zelenski je po tom pitanju nedavno imao poverljivi razgovor sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ukrajinski predsednik je javno pozvao Evropu „da se ujedini, kako bi se suprotstavila toj energetskoj pretnji”. Po njegovim rečima, „Severni tok 2” je „očigledna zamka po pitanju bezbednosti za sve”.
U poslednjih godinu ipo dana Kijev pokazuje nameru da aktivira ponovne pregovore sa otcepljenim republikama, uvodeći SAD kao učesnika pregovora. I po tom pitanju ministar Kuleba je izneo svoje mišljenje: „Nema sumnje, mi ćemo govoriti o tome kakva može biti optimalna uloga SAD u procesu savlađivanja ruske agresije i oslobađanja ukrajinske teritorije”. Po njegovim rečima, još nije odlučeno da li će Vašington direktno učestvovati, ili će biti formiran paralelni fotmat pregovora.
Zanimljivo je da je i sa strane Donbasa stigla reakcija na ovakve stavove. Donbas je, kako se čini, takođe spreman da vidi Amerikance za pregovaračkim stolom. Predstavnik Luganske narodne republike u Kontakt-grupi, Rodion Mirošnjik, izjavio je da se nastavak dijaloga može organizovati kao zajednički sastanak savetnika „Normandijskog formata”, predstavnika SAD i predstavnika pobunjenih republika Donbasa i Luganska. „Normandijski format” okuplja predstavnike Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske, sa ciljem pomoći po pitanju okončanja sukoba između snaga ukrajinske vlade i proruskih separatista, koji traje još od 2014. godine. Mirošnjik je izjavio da je takav predlog upućen ministru inostranih poslova Rusije Sergeju Lavrovu.
Predlogu se ne protivi ni Rusija. Još u junu ove godine, pomoćnik ministra inostranih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, dopustio je mogućnost da se SAD uključe u regulisanje konflikta u Donbasu, ali samo kako bi naterale Kijev da ispune Minski sporazum. Međutim, on je izrazio sumnju da bi SAD igrale konstruktivnu ulogu u pregovorima.
I dok neki razmišljaju kako da se okonča jedan konflikt, bivši načelnik istražnog odseka ukrajinske službe bezbednosti Vasilij Vovk govori kako bi NATO mogao da pomogne Ukrajini da povrati Krim „samo ako bi Amerika poslala svoju vojsku, a Britanija svoju flotu, ako bi zauzeli Sevastopolj i Simferopolj i oduzeli silom tu teritoriju od Rusije”. Po njemu, samo vojna intervencija NATO snaga može pomoći Ukrajini, to jest neki novi Krimski rat, koji bi Rusija morala da izgubi.
Uzimajući ovakve stavove u obzir, makar dolazili i iz neformalnih izvora, ali i postupke zvaničnih ukrajinskih vlasti, postaje jasno ko kakve metode priželjkuje, to jest ko želi smirivanje situacije i mir, a ko želi zatezanje konflikta i rat.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
