– Nemam informacija o tome šta je kancelarka Merkel donela u Beograd i Tiranu i lično ne očekujem nešto puno. Lično mislim da se radilo na neki način o oproštajnoj turi, zaštiti nasleđa onoga šta je radila na Balkanu, a ne završetku posla, koliko ja znam. Bila je umešena u dijalog kao i mnogo incijativa na Balkanu tokom godina. Lično mi je žao što nije posetila i druga mesta, druge prestonice na Balkanu. I mislim da to donekle šalje problematičan signal, kada su u pitanju i Rama i Vučić, jer bi Zapad trebalo da pošalje da nije u redu sve što rade, ali to je što je i Merkel je bila u Beogradu i Tirani – kaže Vogel.
Kako mislite da će se njeni naslednici postaviti, i da li je na Nemačkoj da rešava probleme na Zapadnom Balkanu?
– Prvo, ne mislim da je na Nemačkoj ili kancelarki da reše sve probleme na Zapadnom Balkanu. Jedan deo zaista nezavršenog posla koji “pada” na kancelarku Merkel, odnosno neuspeha jeste to što nije uspela da nagovori EU zemlje, pogotovo Bugarsku da dignu svoje biletaralni veto na pristup. Veliko razočaranje za kancelarku Merkel je bilo i neuspešno otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom. Još jedno razočarenje za Nemačku gde je mogla da iskoristi bolje svoj uticaj za viznu liberalizaciju za Kosovo koja je odavno obećano, ali nije realizovano jer pojedine zemlje u EU blokiraju, pre svega Francuska. Kada je u pitanju situacija na Zapadnom Balkanu, kancelarka Merkel je imala veliki uticaj na dijalog, jer je bila faza kada je Mogerini monopolizovala dijalog i čak su i članice EU bile u mraku šta se dešava u dijalogu, ali osim tih epizoda, Merkelova je bila kritična za neke stvari u dijalogu. Dijalog je u velikom problem čak i sa njom na fuknkciji, ne vidim da ćemo videti da dijalog pružiti rezultate u nekom skorijem vremenu.
Dosta se prethodnih dana pričalo o arhivi OVK, da li postoji, pa su neki političari naveli i da se nalazi u posedu NATO. Vaš komentar?
– Zaista ne mogu da odgovorim, jer zaista ne znam, niti želim da sudim o akcijama ili rečima određenih političkih lidera. Lično sam bio iznenađen ovim, ali ne znam da li postoje i ako postoje ko ih ima ili ima pristup njima.
Kako gledate na slučaj Dragice Gašić?
– Pratio sam priču u medijima, ne znam više od toga, nemam insajderske informacije pa biram da ne pričam, osim da kažem da ako ljudi žele da se vrate treba im omogućiti da se vrate. Sličan proces je bio u Bosni, gde je bio međunarodni napor da se ljudi vrate u mesta odakle su morali da izbegnu. To je nešto što bi trebalo da se uradi.
Kako gledate na ponovne priče oko promene granica?
– Pa, kancelarka Merkel je veoma jasno izašla protiv promena granica i to je bila prava stvar. To je opasna ideja iz mnogo razloga. Prvo moram da kažemo do ovog dana nije jasno da li je zaista bilo dogovora između Tačija i Vučića, pa čak i razgovora. Ne znam da li bi bilo u pitanju zamena teritorija ili secesija severa Kosova od strane Srbije, i ne znamo da li je to uključivalo i Preševsku dolinu. Puno konfliktnih informacija i veoma sumnjam da je bilo dogovora uopšte. Teško mi je da poverujem da to ne bi destabilizovalo region, da ne bi ohrabrilo Republiku Srpsku za otcepljenje od BIH i priključenje Srbiji ili ohrabrilo Albance u Severnoj Makedoniji da pokušaju isto traže. A šta je sa Srbima koji ne žive na severu Kosovu, mnogim njima, nego negde drugde na Kosovu. To su veoma mešana mesta, gde bi ljudi bili veoma nesrećni ako bi došle do zamene teritorije. I nivo nasilja koje bi to pratio, i to je još jedan od razloga protiv. I pitanje je ako to nije rešenje, šta bi bilo rešenje. I na kraju to nije dobra osnova da se gradi stalni mir ili trajno rešenje.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani je jasno rekla da Priština neće uspostaviti ZSO, iako je to dogovoreno Briselskim sporazumom?
– Briselski dogovor je ostvaren kao deo procesa za koji se u tom trenutku verovalo da će potrajati maksimalno nekoliko godina i da će dovesti do normalizacije odnosa, ali očigledno to se nije dogodilo. Ceo proces je u dubokom problemu i jeste već neko vreme. Trajektorija ide u pogrešnom pravcu, dešavanja u pogrešnom pravcu i teško mi je da vidim “lak” način iz izlaz iz svega ovoga. Lično, Kosovo vuče noge već godinama kada je u pitanju implementacija ZSO, pa tako ovo nije ništa novo, ali ne raditi ništa po tom pitanju i reći “mi nećemo ništa uraditi” su različite stvari, lično ne nalazim da je to “veoma zdravo” i znak je koliko je loša situacija zaista.
Nakon dešavanja u Avganistanu, mnogi su počeli da porede tamošnja dešavanja sa situacijom na Kosovu, pa su pričali i o mogućem povlačenju međunarodnih trupa sa Kosova?
– Veoma je razlilita situacija. Nema velikog nasija koje uključuje pripadnike međunarodnih snaga kao u Avganistanu. Ne mislim da je zdravo upoređivati Avganistan i Kosovo, ali postoje određena nervoza koja se tiče vojnog uključenja SAD, odnosno zapadnog, jer je ono do sada bilo stabilizajući faktor. Ako to otpadne došlo bi se do osećaja da se “sve opklade otkazuje” i sve je ponovo da se pregovora i nema više pravila koja bi neko nametnuo. Lično se nadam da će se vojno zapadno prisustvo na Zapadnom Balkanu nastaviti kao i sada, sve drugo bi poslalo pogrešan signal i otvorilo prostor za provokacije.
Vidite li uspešan kraj Briselskih pregovora?
– Veoma je teško videti aveniju ka takvom rešenju sada. Stvari su zaista veoma loše. I ovo je van ličnosti, recimo premijera Kurtija ili predsednika Vučić, već je šire, čak struktalno pitanje. Mislim da je najbliže poređenje da se izvuče jeste Kipar, mada i ne baš toliko dobro poređenje, jer je Republici Kipru bilo dozvoljeno da uđe u EU. Ali govoreći o EU, definitvno je masovno pala podrška članstvu u poslednjih 10 godina. Posle prijema Hrvatske, počelo je osećanje da se širi u regionu, da je članstvo u najboljem slučaju deceniju daleko ili dve ili se možda nikada neće dogoditi. Iz kompleksnih razloga, neka su vezana za Zapadni Balkan, neka za unutrašnja pitanja EU. I tako izvlačite kritični činilac u bilo kakvom kompromisu u dijalogu. Drugim rečima Sada da li je ovo veliko pitanje za predsednika Vučića i Srbiju da misle “da ako ne rešimo odmah pitanje Kosova nećemo se priključiti EU”, ali činjenica je da je Srbija daleko od EU i bez obzira na kosovsko pitanje.
Vaš stav o inicijativi Otvoreni Balkan?
– Mislim da u principu, svaka regionalna saradnja je poželjna, dobra, ako se odradi dobro, jer će zemlje koje su uključene imati ekonomske koristi. “Slon u sobi” je očigledno Kosovo, jer se borim da shvatim incijativu Otvoreni Balkan ako ne uključuje sve balkanske zemlje. Očigledno i druge zemlje Zapadnog Balkana nisu deo toga, ili barem ne još. Mislim da EU još razmišlja, bilo je negativnih komentara da je to skretanje od procesa pristupanja, na srednje il duge staze, paralelana staza pridruživanju. Plašim se da, iako nije namerno da ta incijativa bude alternativa, da ne postane alternativa pridruživanju. Da bi EU mogla da kaže imate regionalno tržište i to će biti link prema EU tržištu i to je sve što nam treba, ne treba nam integracija, ne treba nam vladavina zakona, to je previše teško. S druge strane da bi imali funkcionalno tržište morate da imate dobro klimu za ulaganje, jaku vladavinu zakona, što u trenutku i nije slučaj kod nekih zemalja koje su lideri Otvorenog Balkana. Na kraju, nećete moći da rešavate ono što su esencijalno politička pitanja kroz ekonomska, to jednostavno neće moći.
Amerikanci angažovali pripadnike SS da čuvaju naciste!? Više o tome OVDE.
Izvor: Kosovo onlajn
