Piše: Dr Ivan Pajović
U smislu dopunskih mera, EU parlament insistira na isključivanju Rusije iz sistema plaćanja SWIFT, kako bi se Rusija našla i u finansijskoj izolaciji.
Što se tiče Krima i Donbasa, ni njih EU parlament nije zaobišao. Osim poziva Rusiji da poštuje Minske dogovore i napusti okupirane teritorije, u EU je neophodno razmotriti mogućnost „formiranja novog transatlanskog formata za povratak ukrajinskih teritorija”. Insistira se i na proširenju sankcija zbog izdavanja nelegalnih ruskih pasoša i organizovanje nelegalnih izbora na okupiranom Krimu. U cilju borbe protiv ruske propagande predloženo je da se osnuje ruskojezični javni medij koji bi pokrivao sporne teritorije.
Može se reći da su ovo već predlozi koji su se više puta čuli u Evropskom parlamentu, međutim, potrebno je obratiti pažnju na dva važna momenta. Prvo, ovo je prvi put da je u Evropi naglašeno da je najveća pretnja po evropsku bezbednost upravo „putinska Rusija”. U Rezoluciji je jasno razlučen ruski narod od „putinske diktature”. Govori se i o nepriznavanju izbora za Državnu dumu, što podrazumeva nepriznavanje formirane buduće vlasti u celini. U Kremlju je na sve ovo reagovano spoljnim izgledom hladnog lica, ali iza te maske nešto je sasvim drugačije. Dmitrij Peskov, Putinov portparol, izjavio je o Rezoluciji sledeće: „Suština tog dokumenta može izazvati samo žaljenje. Na veliku žalost, tamo se ne govori o neophodnosti dijaloga, o neophodnosti rešavanja problema i nesaglasnosti putem komunikacije na raznim nivoima i raznim kanalima”. Drugo, ova Rezolucija je bacila rukavicu u lice Nemačkoj i Francuskoj, kojima je stavljeno do znanja da njihovoj prevlasti u Evropi polako ali sigurno dolazi kraj. U Rezoluciji je jasno rečeno da samo Brisel može biti centar EU gde se mogu donositi strateške odluke. Drugim rečima, ne sme se dopustiti Nemačkoj da samostalno ugovara povoljne poslove sa Rusijom. Sve ovo govori da Evropska Unija možda puca po šavovima.
Nemačka i Francuska ne sede skrštenih ruku i iznose ideje kako da zadrže svoje liderstvo unutar EU. Novost je i ideja da Evropa formira sopstvenu vojsku, nezavisnu od NATO pakta, a glavni zastupnici te ideje su upravo. Nemačka i Francuska. Ove zemlje su nezadovoljne jer je Amerika napustila Avganistan, ne konsultujući se sa svojim evropskim saveznicima. Postoji strah da bi takav potez izazvao novi talas izbeglica iz Avganistana koji bi ponovo zapljusnuo Evropu. Francuska je uvređena jer su SAD formirale novi savez sa Velikom Britanijom i Australijom. Međutim, formiranje nekavog novog evropskog vojnog saveza podrazumevalo bi nove vojne izdatke, što se ni jednoj zemlji ne dopada. Uz to, formiranje takvog saveza moglo bi potkopati moć NATO, što se nikako ne bi dopalo Americi.
Čini se da se pojavljuju do sada neviđena nesaglasja unutar bloka zapadnih sila, da se pritisak na Rusiju neprekidno povećava i da će geopolitička scena sveta uskoro poprimiti neko svoje potpuno novo lice.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Prošlu kolumnu Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
