"Odlučio sam da sprovedemo specijalnu vojnu operaciju. Cilj operacije je zaštiti one koji su osam godina izloženi zlostavljanju i genocidu od strane režimo u Kijevu. Uložićemo napore da Ukrajina bude očišćena od nacizma i militarizma", poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin 24. februara, na samom početku rata.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tada je upozorio da je Rusija "izvršila napade na njihovu vojnu infrastrukturu i na naše graničnu stražu i granične odrede". "Uvodimo ratno stanje u celoj našoj zemlji", rekao je Zelenski.
Istoričar Aleksandar Životić, u emisiji Četvrtkom u 9, naveo je da počelo da sa parolom, te da je kasnije došlo do aneksije, što se ne uklapa u proklamovane ciljeve, da bi se sada govorilo o ciljevima iznetim na početku rata.
Novinar Željko Pantelić smatra da je konačni cilj koji je Rusija zacrtala da prime četiri pokrajine u svoj pravni sistem.
Diplomata i novinar Dragan Bisenić kaže da je u sukobima, koji sada postoje, teško očekivati da budu ishodi, poput ishoda dva svetska rata koji se okončavaju kapitulacijama jedne strane i bezuslovnom pobedom druge. "To je ishod mogućnosti, šta jedna i druga strana mogu da ostvare od ciljeva. Početni i krajnji ciljevi se razlikuju", naveo je Bisenić.
Danilo Mandić, sociolog i predavač na Harvardu, navodi da je ideja bila ne okupacija i invazija nego puč, te "da se režim u Kijevu obezglavi", smeni i da se instalira neka vrsta proruskog režima. "To nije uspelo. Sada kada nije uspelo, kao nepotrebni plan B, morali su da okupiraju zemlju", kaže Mandić.
O pripajanju četiri oblasti
Istovremeno se i ratovalo i glasalo. U Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, odlučivalo se o priključenju Rusiji. Većinom iznad 90 procenata, to se i izglasalo.
Ishod ovog referenduma očekivano nisu priznale ni režim u Kijevu, ni režimi na Zapadu, baš kao ni prethodnu aneksiju Krima po istoj formuli.
Pred početak invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara samoproglašenu nezavisnost DNR I LNR, priznala je samo Rusija.
U Donbasu su sukobi počeli pre osam godina: 2014. Lugansk i Donjeck iz te oblasti proglasile su se nezavisnim "narodnim republikama".
Reč je o industrijskom i rudarskom kraju, u kojem živi ruskojezično stanovništvo, a koji je istorijska klackalica smeštala i pod rusku i pod ukrajinsku upravu. Kada se činilo da je preblizu Kijevu, Rusija je u aprilu povukla svoje trupe kako bi akcije usmerila na Donbas u istočnom delu zemlje.
A danas se govori da će ishod rata u tom delu odrediti šta će preostati od Ukrajine.
"Kada je pobuna počela, kada je usledila ukrajinska oružana reakcija, taj pobunjeni prostor na kojem su formirane te dve republike nije obuhvatio čitav prostor ove oblasti. Obuhvatao je najveći deo Luganske oblasti, jedan deo Donjecke. Rezultat rata da je sada situacija takva, da nije došlo do većih pomeranja", objašnjava Životić.
Peskov je rekao da, kada su u pitanju granice Hersonske i Zaporoške oblasti, da će Rusija u dijalogu sa stanovništvom tih oblasti odrediti u kojim su granicama ušle u sastav RF, što govori da se sa samom aneksijom dosta žurilo.
"Sada su na pola puta, jer nisu uspeli da osvoje ni ceo Donjeck. Jedino je Lugansk u dobroj meri pod kontrolom Rusa, mislim da je to vojni cilj. Dok se to ne desi, mislim da sa njene strane neće postojati spremnost da se krene u pregovore", kaže Pantelić.
Bisenić kaže da je on važan za Rusiju, jer tu živi rusko stanovništvo. „Preduzela je ofanzivne korake kako bi ga integrisala u Rusiju. To je sa Krimom isto učinila. Na taj način se menja geopolitika, sastav Ukrajine, odnosi u Evropi i u svetu, ali može da se pretpostavi da će Dnjepar biti linija razdvajanja kao što smo videli u mirovnim predlozima i planovima od 2007", navodi Bisenić.
Krugovi sankcije Rusiji
Posledice devet krugova sankcija Rusiji, u paklene krugove uvodile su ne samo Moskvu, nego one koji se na nju naslanjaju. Blumberg piše da su zemlje EU potrošile 525 milijardi evra na ublažavanje posledica rata.
Rat je doveo do nestašica, a ono što nije nestalo je poskupelo. Nesigurnost oko nabavke energenata, pokušaji da se smanji zavisnost od Rusije na tom polju dovele su do toga cene struje i gasa u Evropi rastu i do 40 odsto.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović kaže da, osim ekonomske štete koja je zapanjujuća po nemačku ekonomiju, treba dodati i skupe socijalne programe zbog ugrožavanja kvaliteta života ljudi.
"U Moskvi su verovali da će doći do cepanja unutar EU oko sankcija i tu su napravili grešku. U Evropi ćemo imati veći problem kad se zaustavi rat i počne obnova Ukrajine: oko toga ko treba da finansira obnovu Ukrajine, jer će Amerikanci reci da su podneli najveći teret kad je reč o vojnoj pomoći", navodi Pantelić.
Šta je cilj ekonomskog kažnjavanja
Dok je Putin želeo da denacifikuje Ukrajinu, Zapad je želeo da derusifikuje Zapad. Uvedene su sankcije Rusiji, ali svemu ruskom, pa su se sa scena skidani ruski umetnici, sa borilišta sportisti, a naučnici skrajnuti.
Cilj ekonomskog kažnjavanja Rusije za vojnu akciju bio je da se ona i njena privreda oslabe, ali je očekivani kolaps izbegnut. Umesto predviđenog pada od 10 odsto, BDP će pasti tri puta manje.
Briselski istraživački ekonomski centar kaže da su sankcije omašile, jer se između ostalog ruska ekonomija manje oslanja na uvoz nego neke druge zemlje.
Centralna banka je očuvala stabilnost finansijskog sistema i nekim nezvaničnim kanalima, prenose mediji, uspeva da posluje sa inostranstvom.
Za inflaciju od 12 odsto kažu – loše ali ni približno, kao što se predviđalo.
Dok su pojedine zemlje jedna za drugom zabranjivale postepeno ili potpuno uvoz ruske nafte, ali i gasa, Rusija je tražila nova tržišta – poput Turske, Brazila, Južne Koreje i Indije.
"Ruska ekonomija koja se prilagodila na život pod sankcijama od 2014. koje su sada samo proširene i pooštrene na finansijske institucije, ličnosti, odreagovala je sa iskustvom ekonomije koja ima otpornost na njih i strukturom koja znaci proizvodnju i izvoz strateških roba koje su svima potrebne – minerala, žitarica, retkih metala, gasa od kojeg EU zavisila toliko, koje su potrebne svima a koje, ako nisu potrebne, odnosno sankcionisane su na jednom lako mogu naći kupca na drugim tržištima", navodi Mitrovićeva.
Bisenić kaže da Rusija čini svega dva odsto svetske razmene, te da ne izvozi gotovo ništa osim energenata, ima različit položaj od EU i Kine. „Rusiju ne košta mnogo da vodi sukob, jednu veoma eksplicitnu i konfrontirajuću vojnu politiku do vojnog sukoba", navodi Bisenić.
Mitrovićeva kaže da sankcije najviše pogađaju Rusiju, kojoj je potrebno tehnološko unapređenje, rast produktivnosti...
Mandić smatra da je da skupo biti odsečen od visokotehnološkog uvoza sa Zapada. „Ako hoćete da vidite šta će Rusiji da se desi, možete da vidite Iran. To se ne desi za šest meseci, godinu dana, ali ako ostane ovako godinama, osetiće se", objašnjava Mandić.
Pantelić kaže da može da se raspravlja da li su predvideli da će biti tako velikog obima, ali da je Rusija odigrala na kartu da će Nemačka i Francuska razmišljati u ekonomskom smislu.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Životić kaže da ne bi bilo pošteno reči da su usmerene samo ka smanjenju ruskog vojnog potencijala. "Jasno je da ne mogu u prvoj fazi da utiču na ruski vojni potencijal, ali njihov karakter govori da su one usmerene na dugotrajno odsecanje Rusije od Evrope, ne samo u političkom i energetskom smislu, već na nivou ekonomije, kulture i sporta", navodi Životić.
Svi žive svoje noćne more
Ovaj rat odsvirao je kraj neutralnosti. Produbio je rov starih hladnoratovskih takmaca. Neki će reći da je ovakav razvoj događaja mogao da se nasluti još 2007. godine kada je Putin na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji oštro kritikovao spoljnu politiku SAD i unipolarni svetski poredak, usprotivio se širenju NATO-a.
Petnaest godina kasnije Putin je to ponovio. U međuvremenu izgleda da svi žive svoje noćne more: Zapad je dočekao ono čime je godinama plašio svoje građane – rusku akciju, a Rusija sada gleda kako joj NATO stiže u komšiluk.
Švedska i Finska zvanično bi trebalo da postanu članice Alijanse 2023. I sada zvuči proročanski izjava francuskog predsednika Makrona nekoliko meseci pred početak rata da Evropa neće biti stabilna i bezbedna ako ne pacifikujemo i ne razjasnimo odnose s Rusijom.
Da li Evropa plaća cenu sopstvenog propusta i da li j potrebna neka nova istočna politika, novi odnos prema Rusiji, neka verzija napora Vilija Branta, kancelara Zapadne Nemačke koji je hteo da normalizuje odnose sa Istočnom Evropom.
"Politika je bila uspešan okvir u kome je postigla ujedinjenje dve Nemačke. Teško je zamisliti kako bi izgledala Varšava, Budimpešta, baltičke zemlje danas, da Nemačka nije izvela tu transformaciju posle pada Berlinskog zida", navodi Mandić.
Pantelić kaže da je Evropi bilo potrebno da Rusija ne napravi korak koji je napravila 24. februara, da je ostala sa politikom koja je držala na distanci i Kinu i NATO.
"Sa agresijom na Ukrajinu, Rusija je gurnula čitavu Evropu u ruke SAD. Upravo ono što je Vašington hteo, zato se na Zapadu mnogi pitaju kako u Moskvi nisu predvideli takav scenario", navodi Pantelić.
Dodaje i da je bila "pogrešna procena u Nemačkoj ili Parizu jer su mislili da Putin neće pucati sebi u noge i napasti Ukrajinu".
Francuska i Nemačka su u prethodnih 15 godina, od 2008. godine na samitu NATO-a u Bukureštu, imale razumevanje za Rusiju, stopirale MAP za Ukrajinu, ne bi dozvolile zbog njihovih interesa da uđe u NATO.
O ruskoj ofanzivi na jug pročitajte OVDE.
Izvor: RTS
