Pre izbijanja Drugog svetskog rata, bila je aktivna u Vojnom savezu supruga, gde je naučila da koristi oružje, pruža prvu pomoć na frontu i vozi vojna vozila. Posle izbijanja rata, nemačke trupe su marširale Marijinom domovinom i ona je prebegla u Sibir, a njen muža je morao da ostane da se bori, nakon čega je ubrzo i ubijen od strane nacističkih snaga.
Oktjabrskaja je tek posle dve godine saznala za smrt voljenog supruga. Bila je tužna, uznemirena i veoma ljuta. Osveta joj se činila kao najbolje moguće rešenje za njeno poljuljano psihičko stanje. Čak je i pisala svojoj sestri: "Ne mogu da dišem, od tolikog besa mi zastaje dah!".
When Mariya Oktyabrskaya's husband was killed during WWII, she sold all her possessions to pay for a tank and petitioned the USSR to let her drive it herself. She named it "Fighting Girlfriend" and killed so many Nazis she was awarded the Soviet Union's highest military honor. pic.twitter.com/jrHDDVWTGO
— Quite Interesting (@qikipedia) December 9, 2018
Udovica je odlučila da krene u akciju i prodala je sve što je imala u tom trenutku i odlučila da posveti život Crvenoj armiji, koja je odlučila da joj napravi tenk. Ona je pisala lično Staljinu, za dozvolu da vozi i koristi T-34, vojnu "mašinu" koja bi se zvala "Borbena devojka". Pošto joj je odobreno, Marija je provela tri meseca na obuci, tokom koje je naučila da rukuje vozilom. NJene muške kolege su bile veoma skeptičene po pitanju njenog vojnog umeća, ali ona je svoju "devojku" ipak odvezla na borbene linije.
Već posle prvog sukobljavanja sa nacistima njene kolege su prestale da sumnjaju u Marijinu sposobnost ratovanja. Tokom prvog sukoba ubijeno je desetine nacista i uništeno je dosta anti-tenkovskih topova i probijena je prva nemačka borbena linija. Marija je posle ovoga dobila čin narednika. Besna udovica se dokazala i tokom noćnog prepada 1943. godine, kad su izrešetali njen tenk. Umesto da se sklupča u svom kokpitu, Oktjabrskaja je izašla napolje i rizikovala svoj život. NJena poslednja borba sa nacistima desila se naredne godine. Ona je vodila svoju jedinicu hrabro u borbu. Neprijateljska granata je eksplodirala u njenoj blizini, i hrabra Marija je bila pogođena šrapnelima i pala je u komu. Ona je podlegla povredama, a pet meseci posle njene hrabre pogibije posthumno joj je dodeljena nagrada Heroja Sovjetskog saveza.
Militanti krenuli u napad žestokim granatiranjem! Agresija se nastavlja! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Alo
