Danas mnogi trgovinski lanci menjaju svoje planove kada je u pitanju korišćenje samouslužnih kasa, smatrajući da tehnologija nije ispunila očekivanja. Menadžeri nekih svetskih trgovinskih lanaca tvrde da su odluke o ukudanju doneli zbog pritužbi kupaca.
Tačnije, kupci mnogo greše prilikom korišćenja, a to stvara gubitke. Dobar primer su voće i povrće, kod kojih kupci moraju odabrati između više sorti s različitim cenama, a često, slučajno ili namerno, prijavljuju drugačije sorte od onih koje su uzeli. Problem postoji kod naplate proizvoda koji imaju starosna ograničenja, kao što su alkohol i duvan, jer naplatu takvih proizvoda opet mora da "odobri“ na samouslužnoj kasi neko od zaposlenih.
Krađa kao glavna pretnja
Mnogi strani trgovci navode krađu kao motiv za uklanjanje kasa bez osoblja. Podaci pokazuju da trgovine koje koriste tehnologiju samonaplate imaju stope gubitaka dvostruko veće od proseka industrije. Stručnjaci kažu da je još jedan neuspeh tehnologije samonaplate taj što u mnogim slučajevima jednostavno ne dovodi do uštede troškova kojoj su se kompanije nadale. Tokom vremena su se razvile brojne tehnike varanja. Neki artikli se ne skeniraju (pa se ni ne naplate), jeftiniji proizvodi se skeniraju umesto skupljih slične težine, koriste se i lažni bar kodovi.
Kupci su podeljeni oko načina plaćanja
Deo preferira tradicionalne kase jer vrednuju više ljudski kontakt i socijalnu interakciju. Dodatno, u anketama mnogi izjavljuju da na samouslužnim blagajnama imaju osećaj kako obavljaju tuđi posao.
Sistemi često "zablokiraju“, što moraju da ispravljaju radnici koji stoje oko samouslužnih blagajni i asistiraju kupcima. Mnogima je neprijatnije da zatraže pomoć od zaposlenog nego da čekaju da kasir/kasirka sve skenira i naplati.
Nije neobično da mane određene tehnologije postanu jasne tek kada se ona proširi i postane uobičajena. Ali to ne znači da će ona nestati, samo da će morati da se menja.
Izvor: imovina.rs
