Pravda

Ovako situaciju sa rakom dojke, u mesecu borbe protiv opake bolesti od koje godišnje u našoj zemlji umre 1.600 žena, ilustruje dr Ivan Marković, asistent doktor medicinskih nauka, hirurg na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Rano otkrivanje karcinoma dojke podrazumeva da je on in situ karcinom (neinvazivni) ili tumor do dva centimetra koji nije dao metastaze u regionalne limfne čvorove. Tada je i procenat izlečenja najveći - pojašnjava dr Marković.  Prema podacima Instituta za javno zdravlje republike Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji se registruje svega jedan odsto karcinoma in situ i oko 54 odsto karcinoma lokalizovanih samo u dojci. Čak 35 odsto pacijentkinja već ima metastaze u limfnim čvorovima i oko 10 odsto udaljene metastaze.

Pročitajte još: (VIDEO) Šarović: Priča Rasima LJajića je licemerna

Dok u SAD, na primer, gde se organizovani skrining sprovodi od 1963. godine, 20 odsto otkrivenih karcinoma je in situ, 67 odsto sa lokalizovanom bolešću, i svega 9 procenata sa limfonodalnim metastazama. Zato je organizovani mamografski skrining jedini načinotkrića ranog karcionoma dojke i smanjenja smrtnosti. Samopregled i klinički pregledi palpacijom se savetuju već od 20. godine života, ultrazvuk od 30. dok se mamografija kao skrining preporučuje od 50. do 70. godine,kada učestalost raka dojke kod žena značajno raste, dodaje dr Marković. Mamografiju, koja je "zlatni standard" u otkrivanju raka dojke treba raditi na dve godine,jerjedino ona može da otkrije mikrokalcifikacije koje su često znak početnog - in situ karcinoma. Redosled i izbor terapije zavise od stadijuma bolesti i posebnihparametara samog tumora. Hirurgija, zračna terapija i sistemska terapija su standard u lečenju raka dojke u celom svetu, pa i kod nas. Hirurgija i zračna terapija su lokalne terapije, dok sistemska podrazumeva primenu lekova koji deluju na ceo organizam (citotoksični lekovi, hormonska terapija i poslednjih godina biološka terapija). - Nije svaka terapija indikovana kod svake pacijentkinje, odluka o lečenju donosi se konzilijarno i indvidualno za svakog pacijenta - sugeriše dr Marković. - Ciljana hormonskaterapija kod hormono zavisnih tumora, se koristi već skorošest decenija, a poslednjih petnaestak godina u upotrebi su i drugi "hormonski" lekovi - inhibitori aromataze. Sa ubrzanim razvojem nauke otkriva se sve više proteina- receptora na površini tumora pa tako i lekova koji ciljano deluju, i dostupni sui našim pacijentima kod kojih postoje indikacije za njihovu primenu, odnosno kod kojih ovakva biološkaterapija daje rezultate. U nastanku bolesti određenu ulogu imaju i genetski faktori, koji su odgovorni za oko 10 do 15 odsto karcinoma dojke. Ali, treba napraviti razliku između "familijarnih" karcinoma, kojih je oko 10 odsto i nasledenih. "Familijarni" karcinomi ukazuju na pojavu karcinoma dojke u široj familiji ali nisu nasledni, dok su nasledni karcinomi, kojih je oko pet odsto vezani za mutacije u genima za rak dojke (BRCA 1 i 2). - Sa "modom" genetskih testiranja, koja su izuzetno skupa, treba biti veoma oprezan - upozorava dr Ivan Marković. - Selekcija žena i porodica koji su pod rizikom za nasledni rak dojke mora se provoditi u visoko specijalizovanim onkološkim centrima i genetskim savetovalištima. Jedino na taj način je moguće doneti optimalnu odluku o tome da li pacijentkinju pratiti uz posebne kontrole ili uraditi preventivne mastektomije sa ili bez rekonstrukcije, koje sa sobom nose i rizik od komplikacija kao i 10 odsto rizika za pojavu karcinoma u minimalnom ostatku tkiva dojke. Skrining Rak dojke je najčešći rak kod žena, a učestalost oboljevanja raste u celom svetu. To govori u prilog postojanju faktora rizika koje još uvek ne poznajemo, ili na njih ne možemo uticati primarnom prevencijom - smatra dr Ivan Marković. - Stopa oboljevanja je značajno veća u ekonomski visoko razvijenim zemljama, ali u njima se i smanjuje stopa umiranja zbog raka dojke. Najvažniju ulogu u smanjenju smrtnosti (25 do 30 odsto) ima organizovani mamografski skrining za žene u rizičnim godinama, ali je od suštinskog značaja da odaziv žena bude oko 70 odsto. Od ove godine u Srbiji je u nekoliko regiona započet organizovani skrining pozivanjem žena starosti između 50 i 70 godina na inicijalnu mamografiju a prema preporukama Vodiča za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Dodatna terapija Kako bi se umanjio rizik od povratka bolesti i produžilo preživljavanje, često je nakon operacije neophodna i radioterapija i dodatna preventivna terapija lekovima. Ovakav postupak indikovan je kod većine pacijentkinja, osim kod početnih i malih lokalizovanih karcinoma sa očekivano dobrom prognozom. Zbog toga je pogrešno mišljenje da se citostatici primenjuju samo u uznapredovaloj ili metastatskoj bolesti. Izvor: Večernje Novosti