Pravda

Štaviše, šefovi diplomatija EU na ovonedeljnom sastanku u Luksemburgu su istakli da će do popuštanja ili ukidanja sankcija doći tek kad se uveliko primeni sporazum o prekidu vatre, sklopljen u Minsku 5. septembra. Uprkos tome što stavke sporazuma u Minsku još nisu u potpunosti primenjene a Rusija i dalje drži Krim, kako saznaje nemački dobro obavešteni tabloid „Bild”, mnogi u nemačkoj vladi i među političarima „velike koalicije” demohrišćana i socijaldemokrata govore samo o tome kako se može naći način za okončanje sankcija prema Moskvi. Kako saznaje ovaj tabloid, čiji tekstovi često umeju da uzdrmaju vladu u Berlinu, čak je i sama kancelarka Angela Merkel nagovestila da bi, srednjoročno gledano, sa Rusijom trebalo normalizovati odnose. Prema tvrdnjama ovog lista, Merkelova je u malom krugu najbližih saradnika već nagovestila da bi se srednjoročno gledano odnosi sa Moskvom ponovo mogli normalizovati i da bi uslovi za to, između ostalog, mogli biti – stopiranje dalje destabilizacije istočne Ukrajine i pregovori o budućem statusu Krima. Prema saznanjima ovog lista, i šef nemačke diplomatije socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer situaciju vidi slično, a pri tome se u njegovom ministarstvu još kaže da bi vlada u Berlinu trebalo da bude spremna i da pritegne sankcije, ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin ponovo pooštri svoj kurs ka Ukrajini. Međutim, Štajnmajer je u razgovoru za nedeljnik „Cajt” rekao da EU mora pre ili kasnije da izađe sa jasnim kriterijumima za skidanje sankcija Rusiji, dodajući kako se evropska „dvadesetosmorica” uopšte nisu dogovorila koji preduslovi moraju da postoje da bi se ukinule kaznene mere. „Čak i ako nije došao trenutak za ukidanje sankcija, moramo da se pozabavimo pitanjem šta će se dešavati sledeće”, rekao je Štajnmajer, dodajući da dogovori iz Minska moraju da se primene „brzo”, a da rasprava o ukidanju sankcija Rusiji može da počne tek kada budu ispunjena tri glavna uslova. „To su povlačenje vojnika i teške artiljerije iz tampon-zone, uspostavljanje efikasne kontrole granice i održavanje izbora na područjima koja su pod kontrolom milicija samoproklamovanih republika.” Osim predstavnika Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije, i treća članica „velike koalicije” – bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) – nagoveštava zainteresovanost za ublažavanje stava prema Moskvi. Zamenik šefa CSU Peter Gauvajler je za „Bild” izjavio da bi Merkelova i Štajnmajer trebalo da Putina dovedu za pregovarački sto i da bi zajednički cilj Zapada trebalo da bude da Rusija ponovo bude na samitu G-8 sledeće godine. Dok su nemačke dileme podstaknute ekonomskom cenom koju Nemačka plaća zbog sankcija Rusiji, nemačka obaveštajna služba BND procenila je da Rusija može najmanje četiri godine da izdrži sankcije Zapada. Novčane rezerve Rusije, prema procenama te službe, u ovom trenutku iznose 619 milijardi dolara, što je 162 odsto od visine državnih rashoda za tekuću godinu. Kao rezultat toga, Rusija bi mogla samo od tih sredstava da živi 20 meseci. U BND-u takođe veruju da, zahvaljujući velikim novčanim rezervama, kao i relativno niskom javnom dugu od 13 odsto, Rusija može tokom četiri godine da izdrži posledice finansijske krize, preneli su nemački mediji.

Pročitajte još: PUTIN GOSPODAR VREMENA: Rusija će večeras trajno preći na zimsko računanje vremena

Ruska Sberbanka je ipak odlučila da odmah pokuša da odbrani svoje interese pred Sudom EU u Luksemburgu, gde je juče podnela zahtev za poništenje odluke Saveta EU o primeni sektorskih sankcija uvedenih Rusiji, a koje se odnose na ovu banku. Osim Sberbanke, od 1. avgusta pod sankcijama EU su još četiri ruske banke – VTB, Gasprombanka, VEB i Roseljhozbanka. Evropskim institucijama je zabranjeno da tim bankama omogućavaju srednjoročno i dugoročno finansiranje. Prethodno su i ruski naftni gigant „Rosnjeft” i biznismen Arkadij Rotenberg takođe podneli tužbu protiv Saveta EU jer su se našli na udaru sankcija. U međuvremenu je Savet ministara EU zaključio da je „rano da se ukinu sankcije Rusiji, ali i da bi bilo kakvo pooštravanje sankcija samo pogoršalo ukrajinsku krizu”. Prema rečima šefa diplomatije Španije Hosea Manuela Garsija-Margalja, EU očekuje da se sporazum iz Minska sprovede tako da se ispoštuje prekid vatre, postavi misija OEBS-a za nadzor ukrajinsko-ruske granice, razmene zarobljenici i omogući humanitarna pomoć. Osim toga, kako kaže, mora doći do „nacionalnog dijaloga uz učešće svih strana koji će uroditi usvajanjem novog ustava, a tu je veliki problem i ključna stvar ustavna decentralizacija Ukrajine tako da Ukrajina ne postane zemlja koja ne može opstati”.