Pravda

Jednostavno rečeno, kada se iznerviramo, to se oseti u celom organizmu, pa trpe svi organi - od glave do pete. Upravo tom linijom se stres "kreće" kroz telo, počev od centralnog preko perifernog nervnog sistema, sve do endokrinog, a na kraju ispašta imuni sistem. A bolest samo vreba kada će imunitet da oslabi, pa da napadne ionako uzdrman organizam. Kada se ove situacije ponavljaju iz dana u dan, duže vreme, osoba postaje podložna bolestima. Stres ne mora da bude uvek "negativac", ali samo ako se osoba pravilno izbori sa stresnim situacijama, pa tako postaje istrenirana za buduće neprijatnosti. Lupanje srca ili skok pritiska je najmanje što može da nam se dogodi ako podlegnemo stresu. Naučnici tvrde da psihički faktori u manjoj ili većoj meri utiču na nastanak, tok i prognozu brojnih oboljenja, uključujući i autoimuna i maligna oboljenja. Na ovo, u intervjuu za "Novosti", ikazuje dr Lela Trikoš, psihijatar u Bolnici za psihijatriju Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara": - Hronični stres, kao i neko hronično telesno oboljenje, dovodi do trajnih promena u aktivnosti neuroendokrinog sistema. U takvom stanju osoba postaje još osetljivija na delovanje budućih stresora. Šta se dešava u telu kad se nađemo u stresnoj situaciji? - Pri akutnom delovanju stresora aktiviraju se dva neuroendokrina sistema: sistem hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlezde i sistem simpatikus - srž nadbubrežne žlezde. Kao posledica toga dolazi do pojačanog lučenja kortikosteroida i kateholamina, što za rezultat ima niz promena u metabolizmu, imunološke promene i promene u funkcionisanju organa (ubrzan rad srca, porast krvnog pritiska, usporavanje rada creva). Sve ove promene imaju za cilj da nas u stresnoj situaciji pripreme za što bržu reakciju tipa bori se ili beži. Koje bolesti su najčešće posledica delovanja hroničnog stresa? - Tokom vremena su se javljala različita gledišta. Postoje naučnici koji su skloni da gotovo sve telesne bolesti dovode u vezu sa delovanjem psihičkih faktora. Po Francu Aleksanderu, koji se smatra ocem psihosomatike, u psihosomatske bolesti spadaju sedam oboljenja: arterijska hipertenzija, hipertireoidizam, reumatoidni artritis, bronhijalna astma, gastroduodenalni ulkus, ulcerozni kolitis i neurodermatitis. Jesmo li svi podjednako skloni da se razbolimo zbog stresa ili ga neki lakše podnose? - Danas se u psihokardiologiji opisuje tip A ličnosti, koji predisponira osobu da oboli od srčanoh bolesti. U pitanju je ponašanje koje odlikuju ambicija, agresivnost, kompetitivnost, preterana užurbanost, nestrpljenje, nepoverenje, ljutnja. Ipak, činjenica je da brojne karakteristike osobe utiču na reagovanje na stres. Jedna od njih je stil suočavanja sa stresom. Samopouzdane, socijalno dominantne i aktivne osobe po pravilu primenjuju efikasne strategije suočavanja, koji podrazumevaju uspostavljanje kontrole nad stresom. A kako reaguju oni sa manje samopouzdanja? - Nesamopouzdane, socijalno podređene, bespomoćne i pasivne osobe uglavnom će pribegavati povlačenju i neefikasnim strategijama suočavanja. Kod ove dve grupe postoje i različite neuroendokrine reakcije koje utiču na dalji ishod stresa. U prvom slučaju ishod stresa je ponovno uspostavljanje ravnoteže, dok u drugom slučaju postoji tendencija "hronificiranja stresa" sa svim već navedenim posledicama. Da li je stres ikad pozitivan, odnosno poželjan? - Tvorac pojma stres, Hans Seli, razlikovao je dve vrste stresa: eustres i distres. Pod distresom je podrazumevao produženi i težak poremećaj ravnoteže koji je štetan po zdravlje i koji doživljavamo kao neprijatnost. Eustres, međutim, doprinosi zdravlju i doživljavamo ga kao prijatnost jer ga karakterišu kratki i blagi poremećaji ravnoteže nad kojima lako uspostavljamo kontrolu. Nakon takvih iskustava i uspešnih rešavanja zadataka prilagođavanja, kod osobe raste samopouzdanje, a time i njena otpornost na buduće stresove. Kako bi trebalo reagovati u stresnim situacijama? - Kada su izložene stresu, osobe u suočavanju sa njim mogu pribegavati efikasnim ili neefikasnim strategijama. Efikasne strategije se karakterišu brzom i realnom procenom novonastale situacije, donošenjem i sprovođenjem realnih planova akcije, kontrolom afektivnog reagovanja i ponašanja, optimizmom, samopouzdanjem, brigom o svom zdravlju i sposobnošću korišćenja socijalne podrške. Šta je njihova prednost? - To što su u stanju da brzo i realno procene novonastalu situaciju, ali i sopstvene mogućnosti da na nju odreaguju. U odnosu na to, prave plan svojih aktivnosti i dosledno ga se pridržavaju. Takođe, one vode zdrav način življenja brinući o svom fizičkom i telesnom zdravlju: adekvatno se hrane, odmaraju, spavaju, bave se sportom, posvećuju vremena slobodnim aktivnostima. Optimistične su, aktivne, sposobne da potraže i koriste socijalnu podršku, ako je potrebno traže pomoć lekara i uzimaju potrebne lekove. Rezultat svega je uspostavljanje kontrole nad situacijom i povoljan ishod stresa sa ponovnim uspostavljanje biopsihosocijalne ravnoteže koja je bila narušena delovanjem stresora. Koja je pogrešna taktika u borbi sa stresom? - Kada se izgubi kontrola nad situacijom, emocijama i ponašanjem to se manifestuje nezdravim ponašanjem (prekomeran rad bez odmora, neuredan san, neredovno uzimanje terapije, preterano pušenje, konzumiranje alkohola, socijalna izolacija), psihičkim poremećajima (anksioznost, depresivnost) i somatskim tegobama (mišićna napetost, pad imuniteta, glavobolje, nestabilnost krvnog pritiska). Naravno da u ovom slučaju dolazi do daljih psihičkih i telesnih poremećaja, a organizam postaje neotporan prema novim stresovima. Ovim osobama se savetuje da potraže stručnu pomoć u smislu učenja novih veština za savladavanje stresa.

Pročitajte još:Zastrašujuće: U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma !Seks sa više od 20 žena smanjuje opasnost o raka prostate

Izvor: Večernje novosti