Pravda

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u obraćanju poslanicima Bundestaga da su lideri EU spremni da preduzmu dalje korake protiv Moskve (a to su sankcije), ukoliko Rusija nastavi da podržava otcepljenje poluostrva Krim od matične države. Za slučaj da Rusija nije spremna da se vrati „na put prava”, Merkelova je zapretila sankcijama koje bi trebalo da obuhvate zabranu putovanja i zamrzavanje računa ruskih zvaničnika, otkazivanje samita EU–Rusija... Kancelarka je bila izričita da se teritorijalni integritet Ukrajine ne sme dovoditi u pitanje, ali nije našla pravi odgovor na poslaničko pitanje – zašto je Krimu zabranjeno ono što je dozvoljeno Kosovu. „Nema osnove za poređenje situacije na Krimu i na Kosovu”, odsečno je izjavila Merkelova, izbegavajući da detaljnije objasni svoj stav. Na jučerašnjem zasedanju EP, evropski poslanici nisu definisali nivo oštrine sankcija koje bi evropska zajednica trebalo da preduzme protiv Moskve, ali su, sa druge strane, zapretili izolacijom „faktorima koji prkose zajedničkom (političkom) taktu”, ne bi li bilo omogućeno da EU govori zajedničkim jezikom. Frakcija Zelenih predstavila je čak rezoluciju kojom bi bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu bilo naloženo da se ne izjašnjava u javnosti o ukrajinskoj krizi, pre svega da ne kritikuje stavove EU. Zahtev za izglasavanje rezolucije podržali su poslanici konzervativnih stranaka, pre svega iz okruženja Narodnjačke stranke Evrope. U ime frakcije građanske levice za reč se javio predsednik EP Martin Šulc i izjavio da će njegova i srodne stranke glasati protiv rezolucije. Šreder je pre nekoliko dana optužio Zapad za licemerstvo, jer se u slučaju Krima poziva na međunarodno pravo koje je prekršio prilikom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Predložena rezolucija Zelenih, a posredno i konzervativnog centra, ne odnosi se samo na bivšeg nemačkog kancelara već i na to što sve više stranaka i istaknutih javnih ličnosti u Evropi pokazuje razumevanje za držanje Rusije u ukrajinskoj krizi. To se pre svega odnosi na privrednike koji upozoravaju da bi zavođenje sankcija Rusiji bilo uporedivo sa samoubistvom evropske privrede. „Privredni odnosi su most koji spaja države, nikako oružje koje bi jedni koristili protiv drugih”, izjavio je juče predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl, apelujući na vladu u Beču da doprinese smirivanju odnosa EU i Rusije. Stranke levog centra signalizirale su suzdržanost po pitanju sankcija Rusiji, a najuticajnije stranke evropske desnice, štaviše, razmatraju mogućnost da prihvate poziv krimskih vlasti i diplomatskih krugova Moskve da posmatraju sprovođenje referenduma na Krimu. Time bi bio osujećen pokušaj Zapada da se legitimnost referenduma dovede u pitanje. Francuski Nacionalni front, austrijski slobodari i belgijski Flamanski interes najavili su da će se odazvati pozivu „nevladinih organizacija” na Krimu i prisustvovati referendumu. Šef poslaničke grupe italijanske Lige za sever u EP Lorenco Fontana je takođe izjavio da je dobio poziv da bude posmatrač referenduma na Krimu, ali da mu poziv nije uručila neka nevladina organizacija, već ambasador Rusije Aleksej Kornov. Izvor: Politika