LONDON- Evropa bi ove godine mogla da se suoči s političkim potresima pošto bi populističke stranke mogle da odnesu pobedu na izborima, a umerene partije da budu primorane na dosad nezamislive koalicije, pokazuje istraživanje "Ekonomist intelidžens junita" (EIU) za britansku mrežu Bi-Bi-Si.
Evropska "kriza demokratije", kako navodi EIC, predstavlja jaz između elite i glasača, a "u centru evropskih politika postoji praznina na mestu gde bi trebalo da budu velike ideje". Ključni faktori tog fenomena su nizak odziv na izborima i drastično smanjenje broja članova u tradicionalnim partijama. Prema istraživačima EIU, Velika Britanija, koju u maju očekuju izbori, na pragu je potencijalno dužeg perioda političke nestabilnosti jer su šanse za formiranje nestabilne vlade veće nego obično, imajući u vidu da bi populistička Partija nezavisnosti mogla da privuče glasove konzervativaca i laburista. Ali, najneposredniji politički izazov i pokazatelj toga kako se rastući populizam odražava na rezultate izbora biće Grčka, gde se 25. januara održavaju prevremeni izbori pošto parlament u decembru nije uspeo da izabere novog predsednika. Ankete pokazuju da bi ekstremnolevičarska populistička stranka Siriza mogla da osvoji najviše glasova. Ukoliko se to dogodi i ukoliko Siriza bude formirala vladu, to će se odraziti širom EU i biće katalizator za političke preokrete i drugde. "Vlada koju bi formirala Siriza imala bi destabilizujuće dejstvo ne samo u zemlji, već i u regionu i skoro je izvesno da bi izazvala krizu u odnosima između Grčke i međunarodnih kreditora pošto otpis dugova čini jednu od ključnih tačaka njene političke platforme", navodi EIU.
Pročitajte još:Kuda ide Evropa: Teroristi su postali idoli mladih muslimana u FrancuskojKina poseduje 4 atomske podmornice sa interkontinentalnim raketama
Popularnost partija slične, populističke orijentacije raste u mnogim zemljama koje ove godine takođe očekuju izbori, među kojima su Danska, Finska, Španija, Francuska, Švedska, Nemačka i Irska, što povećava rizik od eventualne krize, navode istraživači EIU. Oni smatraju da populistički pokreti pokušavaju da popune vakuum nastao između starih političkih partija i njihove tradicionalne društvene baze. Protivljenje briselskoj upravi, imigraciji i merama štednje ključne su teme mnogih takvih stranaka, prenosi Bi-Bi-Si.analizu EIU. Izvor: Tanjug
MIŠA ĐURKOVIĆ: Šta posle Lenjina? 
