Pravda

I one MMF-a i one Evropske centralne banke. Ali politika koju je sprovodila vlada u racionalizaciji grčkog državnog budžeta je proizvela rezultate suprotne očekivanjima. Nije bilo ekonomskog oporavka, razvoja, ni uravnoteženog budžeta. Jedino je ostvaren rast u broju samoubistava, nezaposlenosti i siromaštva, u broju bankrotiranih kompanija, u tome da Grci emigriraju tražeći bolju budućnost. A opet niko od onih „koji nešto znače“ nije razmotrio mogućnost menjanja pristupa problemu i ublažavanja svoje beskompromisnosti.Narod? Ogorčen. Šta više, besan. Jer vidi sadašnju Grčku, a pamti šta je bila, šta je dala čovečanstvu.Kakvo je naravoučenije grčke tragedije što se odvija pred našim očima? Zamolili smo Pol Krejg Robertsa da sa nama podeli svoje poglede na ovu temu, poglede bazirane na njegovom iskustvu ekonomskog savetnika ranijeg američkog predsednika Ronalda Regana. Dr Roberts, možete li nam ukratko objasniti šta je to ekonomija ponude koju je predsednik Regan nastojao da sprovede? Ekonomija ponude je korišćena za „lečenje“ stagflacije. Izazov se sastojao u tome što je trebalo postići da zaposlenost i realni BDP rastu, a da to ne košta povećanja stope inflacije. Kenzijanski model upravljanja potražnjom nije imao rešenje. U posleratnoj ekonomskoj politici potražnje, monetarna i poreska politika su korišćene za regulisanje potrošačke potražnje, bilo njenog povećavanja, bilo smanjivanja. Na primer, na smanjivanje poreza se gledalo kao na ekspanzivnu fiskalnu politiku. Na povećavanje poreza, kao na kontrakcionu politiku (restriktivna poreska politika – prim. prev.). Ekonomisti zagovornici ekonomije ponude su otkrili da fiskalna politika preko oporezovanja ima direktne efekte na cenu kapitala, ponudu radne snage i investicija. Oni su isticali da stagflacija proističe iz ekonomije potražnje – stimulisanja potrošačke potražnje jevtinim novcem i ograničavanjem odgovora na potražnju, tj. snabdevanja, sa visokim kamatnim stopama. Prema tome, stagflacija je rezultat pogrešnog miksa politika. Zastupnici ekonomije ponude su govorili da je rešenje u smanjivanju marginalnih poreskih stopa (stopa poreza na dodatnu zaradu) i u pooštravanju monetarne politike. Rezultat bi bio rast realne proizvodnje umesto rasta cena. Ta politika je bila uspešna, a pogoršanje „Filipsove krive“, balansiranje između nezaposlenosti i inflacije, je prekinuto. Zašto kažete da je politika ekonomije ponude delimično sprovedena? Reganova politika nije sprovedena kako treba. Smanjenja marginalnih poreskih stopa su odlagana i postepeno su nestala. Prve godine je bilo smanjenja poreskih stopa samo za 5%. Trezor je od Federalnih rezervi tražio da postepeno smanjuju porast novčane mase i kredita, kako bi smanjivanje poreza delovalo. Međutim, Federalne rezerve nisu shvatale novu politiku, na nju su gledale kao na inflatorno povećavanje potrošačke potražnje. Kenzijansci smatraju da je fiskalna politika moćnija od monetarne politike, pa su Federalne rezerve zaključile da bi smanjivanje poreskih stopa povećalo inflaciju čak i uz veoma restriktivnu monetarnu politiku. Dakle, umesto da postepeno smanjuje povećanje novčane mase kako bi smanjenje poreskih stopa delovalo, centralna banka je jednostavno prekinula dotok novca. Smanjenje poreskih stopa je bilo odloženo, a čvrsta monetarna politika bacila privredu u recesiju. Recesija je dovela do velikog budžetskog deficita, a Reganovi politički neprijatelji su njegovo smanjivanje poreza krivili za budžetski deficit, iako smanjivanje nije ni stiglo da proizvede neki efekat. Sva ta konfuzija je dovela do nedostatka poverenja u preduzetu politiku, tako da nije delovala kao što je mogla. Ipak, privreda se oporavila i rasla je oko dve decenije, a da njen rast nije morao da bude plaćen rastom inflacije. Uprkos uspehu ekonomske politike ponude, većina ekonomista i dalje veruje u Filipsovu krivu – osnovu tzv kvantitativnih olakšica (Quantitative Easing). Centralne banke veruju da je za ekonomski rast neophodna inflacija. Ukidanje Glas-Stigelovog zakona je bila prorodna posledica ekonomije ponude ili je to bio nezavisan čin? Glas-Stigelov zakon je ukinut krajem drugog mandata predsednika Klintona. To nije imalo nikakve veze sa Reganovom administracijom koja nije imala program finansijske deregulacije. Ukidanje zakona je bilo zasnovano na apsurdnom stavu da su finansijska tržišta samoregulativna. Da razmotrimo jedan primer, tragičan i konkretan: ekonomska kriza trese Grčku još od pre 2010. Koji su uzroci grčke krize? Grčka ekonomska kriza je posledica Grcima nametnute politike štednje, nametnute kako bi se sprečili gubici banaka na njihovim kreditima Grčkoj. Kada sa distance od pet godina sada gledam rezultate ekonomske politike primenjene na Grčkoj, mislim da je učinak politike suprotan onome koji je ta politika, bar kako se govorilo zvanično, trebalo da proizvede. Šta Vi mislite? Svrha politike štednje je utemeljavanje odgovornosti grčkog naroda za greške bankara, da za svoje greške bankari nisu odgovorni. Iskreno, kako možemo govoriti o ekonomskoj šok terapiji onima bez posla, bez hrane, bez budućnosti? Politiku štednje je stvorila elita da bi obični ljudi pokrili gubitke bankara – prihvatanjem smanjivanja penzija, nezaposlenosti, smanjivanja javnih službi, i prodaje javne imovine po bagatelnim cenama klijentima banaka. Da uporedimo: Grčka Međunarodnog monetarnog fonda i Mađarska viktora Orbana. Po vašem mišljenju, koji je od ta dva modela prihvatljiviji gledano na duži rok? Zajmovi MMF-a i uslovljeni programi su mehanizam kojim su mnoge zemlje opljačkane. Nijedna zemlja nikada nije imala koristi od programa MMF-a, korist su imali jedino poverioci.

Pročitajte još:Pobeda Sirize uzdrmaće Evropu do korena

Koje je rešenje za grčku krizu? Revolucija i svrgavanje vlade koja je grčki narod prodala. Poslednje pitanje. Grčka pravoslavna crkva je na početku ekonomske krize trpela žestoke napade zapadnih medija. Optuživana je za pohlepnost i sebičnost. Lično, iznenadile su me takve optužbe. Možete li nam reći svoje mišljenje o tome? Možda su tim napadima hteli da ućutkaju Crkvu, da ne brani siromašne. Iskreno smo zahvalni dr Robertsu na strpljenju i ljubaznosti koje je pokazao odgovarajući na naša pitanja. Autor: Kostantino Seoldo Izvor: Conversation with Paul Craig Roberts: The Greek crisis – English pravda.ru Prevod: srbin.info