Pravda

"Tiraži su pali desetostruko u odnosu na pre tri decenije, što je fatalna stvar", kaže Stevanović i naglašava da manje čitalaca znači, sasvim sigurno, i manje kvaliteta. Ovaj pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac koji je svojevremeno rukovodio i izdavačkim kućama "Prosveta" i "Bigz" napominje i da se u Srbiji nikada nije mnogo čitalo, te i da pojavom elektronske knjige, nije mnogo izgubljeno. "U Evropi se, od kada traje kriza, povećao broj čitalaca i kupaca, kod nas se smanjio. LJudi kad čitaju ili beže iz stvarnosti ili žele da nešto nauče, a kod nas, kao da su oba ta razloga nestala. LJudi se bave sobom, nemaju vremena za čitanje", rekao je Stevanović i ocenio da za to nisu nisu krivi čitaoci. Pisci, naglašava on, treba da izmisle način da privuku čitaoce, aline skandalima i bengalskom vatrom, već da svojim pisanjem i svojim knjigama nađu zajednički jezik sa svojim čitaocima. Stevanović trenutno živi i stvara nedaleko od Kragujevca, u selu Botunje, gde je 2009. godine sa suprugom i polaznicama njegove škole pisanja, otvorio "Klub Vidosav". U tom Klubu gostovale su brojne ugledne ličnosti, među kojima i Filip David koji je nedavno predstavio svoju knjigu "Kuća sećanja i zaborava" za koju je dobio NIN-ovu nagradu. "Bilo je ovde i izložbi slika, koncerata, rasprava, susreta raznih vrsta i često se dugo ostane posle večeri da se diskutuje. Nama je to bitno. Inače, pravilo Kluba glasi: Svako može izneti svoje mišljenje, pod uslovom da ne vređa druge", ističe Stevanović. Ovaj osporavan i cenjen književnik bitnim ističe i to, da je Klub izgrađen privatnim sredstvima, bez, kako kaže, dinara pomoći opštine Kragujevac, na čijoj se teritoriji nalazi, kao i Republike i ministarstva. "To nama, ipak daje slobodu, pa radimo šta mi hoćemo, ne zavisimo ni od koga. Zovemo ugledne ljude, zovemo dobre umetnike, autore koji vrede i pravimo program kad se ukaže prilika, dakle nemamo neki godišnji program. Ako se pojave trojica izuzetnih umetnika, oni imaju ovde gostovanje, ako ih nema trojica, onda nema ništa", naglasio je Stevanović. Na pitanje zašto je Klub otvorio na selu, književnik odgovara zato što tu živi sa suprugom, ali i zato što misli, da i sela treba da imaju nešto. "Nije to da bi se oni vaspitavali, već da svi imaju pristup istoj stvari. Ja mislim da umetnost treba da bude praktično mesto i dostupna svima. S druge strane, čime bismo se bavili, jedna glumica koja ne glumi i jedan pisac, koga nigde nema, ako ne susretima s ljudima", rekao je Stevanović. Lična biblioteka Stevanovića od nekoliko hiljada knjiga, kako je pre godinu dana odlučio, posle njegove smrti biće poklonjena Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, i to tako da knjige mogu da se čitaju samo u klubu "Vidosav" u Botunju. Stevanović piše 53 godine i autor je tridesetak književnih dela, brojnih eseja, kao i političke biografije Slobodana Miloševića, za koga autor kaže da je jedini lik njegovih knjiga, koji je bez karaktera. Podseća da se Miloševiću nije priklonio i da se sa malobrojnom grupom intelektualaca borio protiv njega i njegove politike nacionalnih podela, zbog čega je početkom 90-ih godina prošloga veka bio prinuđen da zatraži politički azil u Francuskoj.

Pročitajte još:„Detektivova ćerka“ roman koji će vas ostaviti bez dahaMilena Miletić „čuvar“ kulture

U toj zemlji postaje poznat pisac, dobija državljanstvo i Orden viteza reda umetnosti i literature za celokupno književno delo. Na francuskom jeziku ima 12 knjiga. "Sticajem okolnosti prošao sam dobro, moje knjige su uspevale, ja sam se četiri puta vraćao na scenu. Sve su mahom uspele, prevedene su na razne druge jezike. Meni je tamo bilo lepo, mada je trebalo da mi bude ružno. Dogodilo se da oni koji su me proterali da su mi učinili uslugu. I ja mislim nehotice, ali su mi zaista učinili uslugu", rekao je Stevanović. Neki od Stevanovićevih romana su "Dnevnik samoće", "Šta ptica kaže", "Nišči", "Sneg u Atini", "LJubavni krug", "Testament" za koju je osvojio NIN-ovu nagradu.. Izvor: Tanjug