Pravda

Prema tom dokumentu, koji je usvojio vladin Savet za članstvo u NATO 30. decembra prošle godine na sednici kojoj je predsedavao premijer Milo Đukanović, navodi se da u javnosti treba stalno forsirati priču da NATO ubrzava EU integracije, iako je i to, po brojnim ocenama, neistina. U dokumentu označenom stepenom tajnosti „interno” data je konstatacija da u Ustavu Crne Gore ne postoji ustavna obaveza raspisivanja referenduma o članstvu u NATO, što bi, kako su njegovi autori zamislili, trebalo forsirati u javnosti. Međutim, član 15 Ustava sadrži odredbu da Crna Gora može da postane deo međunarodnih organizacija, o čemu se, u vezi sa članom 157, odlučuje na referendumu. Nastavak afere „Depeša”, međutim, donosi nove detalje iz internog dokumenta Vlade koji sadrži niz na neistinama zasnovanih poruka koje treba promovisati radi jačanja podrške članastvu u NATO. Jedna od njih se posebno tiče ideje neutralanosti Crne Gore. Prema dokumentu „Ključne poruke za jačanje podrške javnog mnjenja za članstvo Crne Gore u NATO, sa osnovnom argumentacijom”, u savremenim svetskim odnosima „klasična neutralnost je prevaziđen koncept”. – Neutralnost, u suštini, postoji samo na papiru jer sve države pripadaju određenom sistemu vrednosti, bilo to formalizovano kroz članstvo u nekoj organizaciji ili ne. Primera radi, gotovo sve neutralne evropske zemlje su članice EU (Austrija, Irska, Švedska, Kipar, Malta, Finska), a Švajcarska je članica EFTA. Dodatno, Švedska i Finska su nakon krize u Ukrajini ukazale da je klasična neutralnost prevaziđen koncept i da će u bliskoj budućnosti ozbiljno razmotriti članstvo u NATO. Crna Gora nema istorijske, a ni geopolitičke razloge za neutralnost – istaknuto je u inetrnom vladinom dokumentu. Kako su ukazali, neutralnost je najskuplja opcija za države veličine i mogućnosti Crne Gore. Pozivaju se na uporednu analizu odbrambenih budžeta, što jasno pokazuje da „države koje su neutralne razvijaju godinama kompletan sistem odbrane u koji dugoročno gledano ulažu mnogo više nego što bi ulagale da su deo kolektivnog sistema odbrane”. – Neutralnost znači rizik da Crna Gora ostane sama u nevolji. U slučaju bezbednosnih pretnji druge države neće osećati obavezu da pomognu, jer Crna Gora nije deo sistema kolektivne odbrane – navedeno je u dokumentu Vlade Crne Gore. Kako je rečeno, NATO je prvi veliki, možda i najvažniji korak ka Evropi (EU). Naznačeno je da su „procesi integracije u NATO i EU komplementarni, i od tih procesa najveću korist imaće mladi”. – Članom pet Vašingtonskog sporazuma definisano je da su se države članice dogovorile da se oružani napad na jednu ili više njih, u Evropi ili Severnoj Americi, smatra napadom na sve, i da će svaka od njih, u slučaju da do takvog napada dođe, koristeći pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, pomoći napadnutu državu/države preduzimajući, individualno ili sa drugim državama, akcije koje budu smatrale potrebnim, uključujući i upotrebu oružane sile radi obnove i održavanja bezbednosti u Severnoatlantskoj regiji – piše u vladinom dokumentu. Pritom se ističe da svaka država sama bira na koji će način pomoći ugroženoj članici. To ne znači slanje vojske (na primer Island), jer država može da ponudi nešto drugo da bi pomogla, a što je u njenoj moći. – U NATO-u se neslaganja rešavaju mirnim, institucionalnim putem. Teritorija sa kojom se uđe u NATO je potpuno zagarantovana. U istoriji NATO-a nije bilo rata među članicima – podvučeno je u dokumentu Saveta za članstvo u NATO, kome predsedava Đukanović. Takođe, nepomenuto je da se odluka o načinu pristupanja Alijansi donosi nakon što stigne poziv za članstvo. – Unutrašnju i spoljnu politiku po Ustavu vodi Vlada. Odluku o načinu pristupanja Alijansi donosi Skupština. Pri tome treba voditi računa o dosadašnjem iskustvu koje pokazuje da su od 28 članica NATO samo dve donele odluku na referendumu (Mađarska, jer je imala ustavnu obavezu, i Slovenija jer je u isto vreme imala referendum za članstvo u EU koji je bio obavezujući). U Ustavu Crne Gore ne postoji obaveza raspisivanja referenduma o članstvu u NATO. Ustav Crne Gore omogućava da se odluka o članstvu u NATO donese u Skupštini – konstatovano je u vladinom dokumentu. Navedeno je i da raspisivanje referenduma zahteva dodatni novac, vreme i energiju. – Referendumom se odlučuje o pristupanju Evropskoj uniji, jer se deo suverenosti prenosi na njenje institucije (vizna, monetarna politika i drugo). Na NATO se ne prenosi nijedan segment nacionalnog suvereniteta, zbog čega referendum nije obavezujuća kategorija – zaključuje se u internom vladinom dokumentu. Avijaciju prepuštamo Alijansi Prema vladinom dokumentu, Crna Gora bi kao članica koristila kapacitete NATO-a i ne bi imala potrebe da kupuje avione, obučava pilote i razvija kapacitete za njihovo održavanje. – Ukoliko ne bi koristila kapacitete NATO-a, kupovina jednog aviona koštala bi između 50 i 100 miliona eura zavisno od namene, tipa i opreme. Potrebno je imati minimalno četiri aviona, jer se dva koriste za operativnu upotrebu, jedan je na redovnom servisu, a jedan je na redovnom remontu. Troškovi održavanja na godišnjem nivou iznosili bi oko 1,5 miliona eura – piše u dokumentu. Primer Albanije „previdjeli” Po navodima iz internog vladinog dokumenta, ispunjavanje kriterijuma za članstvo u NATO znači i postizanje standarda potrebnih za članstvo u EU, pogotovu u pogledu vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, iako je Albanija već godinama deo NATO-a, ta država još nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, i čak zaostaje u procesu evropskih integracija u odnosu na druge zemlje regiona.

Pročitajte još:SAD vraćaju teroriste na BalkanUŽASI RATA: Prvomajsk – grad pretvoren u pakao (UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ)USAID finansira Ukrajinu – maglom!

Ni odštete, ni izvinjenja Kada je u pitanju agresija NATO-a na SRJ 1999. godine, na osnovu dokumenta „Ključne poruke za jačanje podrške javnog mnjenja za članstvo Crne Gore u NATO, sa osnovnom argumentacijom”, može se zaključiti da NATO nije kriv za civilne žrtve u Crnoj Gori. – NATO intervencija je bila reakcija na politiku vrha tadašnje SRJ na koju Crna Gora nije imala nikakav uticaj. Većinska Crna Gora bila je protiv te politike, ali i protiv NATO intervencije. Političke odluke koje je Crna Gora donela 1999. godine bile su ispravne. Vreme ih je potvrdilo. Možemo biti ponosni na to što smo sačuvali državu od razaranja i masovnih pogibija, kao i na to što smo tada sačuvali mir u Crnoj Gori. Crna Gora je učinila sve što je mogla da spreči da do intervencije dođe – piše u dokumentu, u kome nema ni riječi o tome hoće li NATO platiti odštetu porodicama žrtava i državi. Umesto toga, navodi se da onda kada je to postalo neizbežno, Crna Gora je učinila sve da sačuva svoje građane, teritoriju i državu onako kako je bilo jedino moguće. – NATO je izrazio žaljenje zbog civilnih žrtava, koje svakako nisu bile cilj intervencije – ukazano je u dokumentu. Izvor: Dan