Pravda

Kremlj, koji je, bar kako tvrde zapadni mediji, uvek prednjačio u propagandi, navodno je u proteklih godinu dana oformio odeljenje za propagandu smešteno u Sankt Peterburgu. Prema navodima Asošiejted presa, propagandni program Kremlja zaslužan je za porast evroskepticizma i smanjenu podršku članstvu Srbije u EU. Propagandna kampanja Rusije je, osim Srbije, navodno usmerena i protiv Nemačke, SAD-a ali i ostalih zapadnih zemanja, prenosi NJujork post. Ovaj "propagandni rat" Rusije, navodno je zabrinuo zvaničnike EU i naveo ih da pripreme izradu strategije za odbranu od ''kampanje dezinformacija''. A kakva je strategija u pitanju, za sada je tajna, prenosi NBC.Lajda Savčuk, novinarka koja je do sredine Marta navodno radila u ovom propagandnom odeljenju opisala je kako to izgleda. Ona je navela da su tamo uglavnom zaposleni mladi, koji pod šifrovanim imenima i pomoću lažnih profila, kače komentare na društvenim mrežama i blogovima za platu od 800 do 1.000 dolara.Prema navodima Anreja Sošnikova, novinara nedeljnika Moja regija, koji je među privima objavio postojanje takozvane "fabrike trolova", u toj zgradi radi preko 400 ljudi, a odeljenje je počelo sa radom nakon aneksije Krima. On takođe navodi da upravo traje postupak zapošljavanja velikog broja botova sa poznavanjem engleskog jezka, čiji će cilj biti aktivnije učestvovanje u formiranju javnog mnjenja na portalima i socijalnim mrežama na zapadu i u SAD-u. U Srbiji postoje takozvani "botovi Kremlja", koje regrutuje nekoliko malih desničarskih stranaka koje finansijski i politički podržava Rusija, navodi beogradski list Blic. Kada je ruski opozicioni lider Boris NJemcov ubijen u Moskvi krajem februara, srpski botovi su navodno momentalno regovali objavama u komentarima novina, tipa: "Amerika jedina dobija time" i "To je delo CIA".  Komentari koji su optuživali Putina bili ismevani dok su oni koji su ga podržavali dobijali stotine lajkova i pluseva.Srpski botovi se prema njima, obaveštavaju iz medija koje podržava vlast u Moskvi, što se jasno vidi prema stavovima na srpskim mrežama i komentarima da je režim u Kijevu fašistički, kao i da je Putin bio upravu kada je pripojio Krim. "Jedna od posledica ovoga je to da što je podrška EU integracijama pala ispod 50 procenata po prvi put od demokratskih promena u Srbiji 5. oktobra 2000.", kaže Jelena Milić, politički analitičar Centra za Evro-Atlanske studije u Beogradu. "Biće veoma teško povratiti podršku javnog mnjenja za učlanjenju u EU." navela je ona.

Pročitajte još:

• Rusija gradi armiju vojnih robota i letelica (VIDEO)
• Gugl ulaže 150 miliona evra u evropske medije
• Bridlav traži „internet ofanzivu“ na Rusiju
• SAD pripremaju informacioni rat sa Rusijom na društvenim mrežama

Izvor:Pravda