Pravda

Makedonija, šta to ono beše? To su se pitali mnogi  kada su naše medije preplavile vesti o rasplamsavanju borbi u jednom makedonskom gradu sa više mrtvih i povređenih. Godinama je Makedonija bila žuta mrlja u zapadnoevropskom vidnom polju. Nekada je to bilo drugačije. Onda kada su, po okončanju oružanih sukoba za Kosovo, oni izbili u Makedoniji, južnom susedu Srbije, sa ciljem podvajanja naroda koji tamo žive. Tada su ponovo iskrsle ideje o Velikoj Albaniji, jer je bilo posve izvesno da su američka vojska i ostale institucije američke vlade pružale javnu i tajnu podršku albanskim borcima u Makedoniji. Ove snage su naoružavali i obučavali isti oni koji su znalački iskoristili kosovsku OVK kao sredstvo za ostvarivanje svojih interesa, od kojih je jedan bio i izbijanje rata na Kosovu.

Ciljevi SAD na Balkanu i u Evropi

Svi smo na osnovu ovoga mogali jasno da sagledamo njihove ciljeve: 1. Razvoj i buduća državna struktura svake balkanske države ponaosob zavisiće od volje jedne jedine sile – SAD; 2. Zadatak Evropljana je da se dugoročno međusobno spore, služeći i pokoravajući se na taj način američkim planovima; 3. Ni u kom slučaju ne dozvoliti zadovoljvajuće rešenje usaglašavanjem interesa, jer nikad se ne zna…; 4. Tako oblikovati strukturu Balkana da se svaki mogući uticaj Ruske Federacije u ovom regionu, sve do Jadrana, raspline u vazduh; 5. Kao što nam je poznato još iz vremena Vermahta, na Balkanu je u suštini sve zavisilo od toga koji će narod pridobiti za sebe što moćniju spoljnu bazu za ostvarenje sopstvenih interesa kako bi ih uvezali sa interesima moćnih saveznika protiv interesa onih drugih. Susedi su tu da pretrpe štetu i da pate; 6. Ako je moguće, i na Balkanu nametnuti model odnosa prema manjinskim narodima koji je silom nametnut u baltičkim državama. Uloga primera baltičkih država sastoji se u tome da se manjinama ne dopusti nikakva unutarpolitička pravna pozicija koja bi bila u skladu sa evropskim standardima. Svaki pokušaj spolja da se popravi pravna pozicija manjina izvrnuće se u „rusku opasnost”, dok će se baltička arogancija štititi petom tačkom NATO-ugovora. Ovo stanje su baltičke države dovele do evropske perfekcije, ali se ono da uspostaviti i na drugim područjima; 7. U Makedoniji treba po svaku cenu održati stanje „vidljive fragilnosti”. Ona se sastoji u tome da grčki sused svom rođaku ne dozvoli željeno ime države, čime se u međunarodnoj javnosti pojačava utisak da kolač još uvek nije do kraja podeljen.

Moskva se, u svakom slučaju, vraća

Mediji u našoj zemlji bliski državi ne pokazuju na ekranima krvave događaje u ovoj balkanskoj državi, tako da zainteresovana publika ne može ni da se nada da će biti prosvećena u pogledu stvarnih ili navodnih uzroka oružanih sukoba. Navodno, reč je o borbi protiv korupcije, zbog koje je ionako svako na Balkanu sumnjivo lice. Međutim, za NATO i EU družinu korupcija nije baš nikakav povod da utiču na događaje, jer svako na zemljinom šaru zna sa kojim žarom su oni ukrajinsku korupciju privili na grudi. Ta zar ćemo uopšte poverovati zaklinjanjima ove vrste evropske vrhuške pošto je jedan savezni ministar (Nemačke; prim. red.) proizvodnju heroina u Avganistanu označio kao pokretačku snagu privrednog razvoja ove države. Zato bi ljudi koji se okupljaju iza ovakvih slogana i odlaze na ulične proteste trebalo da znaju jedno: oni koračaju iza argumenata popisanih na medijski probitačnim ceduljama iz skladišta istih takvih cedulja, u koje ne veruju ni njihovi autori. Verovatniji razlog onoga što se događa u Makedoniji ipak treba tražiti u onome o čemu se govorka: borbe u ovoj zemlji uticaće na planove o izgradnji ruskog gasovoda za snabdevanje gasom Južne Evrope, koji nisu pokopani. Besperspektivnost u koju su upravo zemlje Balkana gurnuli NATO, EU i Lemen-bradersov svet normalno je stvorilo kod njih preku potrebu za ruskim finansijskim avansima. Jer zašto bi one tonule u bedu zbog besperspektivnosti na Zapadu kada će Sunce – kao u stara vremena – ponovo granuti na Istoku? Borbe u Makedoniji su u ovakvim okolnostima prvi signali sukoba na novom frontu. To nam jasno govore i izjave predsednika Srbije Nikolića o Kosovu i njegovom povratku u sastav Srbije. Raseline na Balkanu će ubuduće pokazivati drugačije pravce i mustre. Ko će igrati na koju kartu i ko će biti dobitnik? Moskva se, u svakom slučaju, vraća. Jer ona nikad nije ni otišla.

Pročitajte još:Šta se od proročanstva vezanih za Srbe i Srbiju ostvarilo, a šta tek treba da se ostvariKako se braniti od Islamske države i „velike Albanije“

Izvor: Beogradski forum za svet ravnopravnih