Pravda

Internet mapa Srbije pokazuje veze između različitih provajdera i tačke na kojima se razmenjuje sve što mi nekom šaljemo ili neko nama šalje. Samo jedan klik, čak i pre otvaranja željenog sajta, poslaće mali paket informacija, koji u deliću sekunde putuje u Frankfurt, ali i do Severne Karoline. Prelazi granice i ostaje upisan u bar pet zemalja na tom putu. Svaki od njih, u najvećem broju slučajeva, zadržava te podatke tako da ostaje zapisano ko je, kada i u koje vreme poslao koju vrstu podatka. Kada se skupi jedna velika gomila tih metapodataka možemo dobiti ozbiljne profile ličnosti – kaže Vladan Joler iz "Šer fondacije". Profili su zanimljivi pre svega kompanijama koje se oglašavaju na internetu. Naši podaci su praktično valuta da platimo ono što je na prvi pogled besplatno, od Gugla do Vajbera i Fejsbuka. Kompanija koja se reklamira na svetskom pretaživaču želi da zna da li smo potencijalni kupci. A to saznaje prateći šta radimo na mreži. Svaki klik. – Razloga za brigu ima na pretek, podaci o tome gde smo se kretali pre nekoliko godina su ostale kod nekih kompanija, te kompanije mogu da ih prodaju drugim. Sve te kompanije se nalaze izvan teritorije Srbije i mala je šansa da naša država može na adekvatan način da zaštiti našu privatnost – kaže stručnjak za prava na internetu Đorđe Krivokapić. Problem postaje još složeniji kada su nam u rukama pametni telefoni. Preko njih se ne prati samo šta nam je najzanimljivije na mrežama, već i mnogo više od toga. Ne prikupljaju samo podatke koga smo zvali, ko nas je zvao, sms, surfovanje, Fejsbuk fotografije, već se konstantno prikupljaju podaci i gde smo se kretali, a samim tim podaci sa našeg telelefona mogu odrediti i kada spavamo, dnevne rutine i slično – kaže Krivokapić. I male su šanse da se od toga zaštitimo. – Možete sprovesti neku vrstu internet veganstva, da ne koristite Gugl, Fejsbuk, ne koristite nijedan od tih sajtova, ali to je u sadašnjem društvu manje-više nemoguće– smatra Vladan Joler. Ali je moguće da ozbiljnije razmišljamo o tome gde su naši podaci i ko bi i na koji način mogao da ih upotrebi. Ili zloupotrebi.

Pročitajte još:KASPERSKI: Nova pretnja ljudima biće – pametni televizori, usisivači, pegle…Pročitajte kako da se zaštitite od hakera

Izvor: RTS