Pravda

Godišnja procena rizika koju je uradio Svetski ekonomski forum pre sastanka u Davosu pokazala je da je globalno zagrevanje dospelo na vrh liste pretnji. Neuspeh u smanjenju negativnih posledica promene klime, sudeći prema istraživanju, ima veći negativni uticaj nego širenje oružja za masovno uništenje, kriza u vezi sa vodom, migrantska kriza. Prvi put za 11 godina, u izveštaju o globalnim rizicima klima je na vrhu liste pretnji. Izveštaj je objavljen mesec dana nakon sporazuma koji je potpisan u Parizu i koji predviđa redukovanu emisiju štetnih gasova. U izveštaju se ističe i da je međuzavisnost rizika postala jača. Navedena je povezanost između promene klime i nevoljne migracije ili međunarodne bezbednosti. Stručnjaci upozoravaju i na rizik od fragmentacije Evrope kao rezultat velikih seoba ljudi. Zabrinuti su da bi nacionalističke politike ugrozile jedinstvenu Evropu. Ako bi dovoljan broj zemalja odlučio da primeni pristup koji je u suprotnosti sa integracijom migranata, onda bi to moglo da ima efekte na evropsku politiku i ekonomiju, ali i efekte koji bi se osetili u ostatku sveta. Stručnjak Sesilija Rejes poručuje da je promena klime veći rizik nego ikada ranije u uslovima krize sa vodom, nedostatkom hrane, ograničenim ekonomskim rastom, slabijom socijalnom kohezijom i pojačanim bezbednosnim rizicima. U međuvremenu, geopolitička nestabilnost uzrokuje nevolje u biznisu kao što su obustavljanje projekata, oduzimanje dozvola za rad, prekidanje proizvodnje, oštećenje imovine i restriktivnu kretnju robe preko granica. Politički konflikti mogli bi da učine problem promene klime nepremostivim, zbog redukovanog potencijala za saradnju. Dodaje se da rizici rastu, i kao primer se navodi da je globalna prosečna temperatura porasla za više od jedan stepen u odnosu na predindustrijsku eru.

Pročitajte još:Prva zajednička rusko-sirijska vazdušna operacija (VIDEO)Savet Evrope o Kosmetu

Izvor: RTS