Pravda

Piše: Rostislav Išćenko, predsednik Centra za analize sistema i prognoze Analizirajući ovu izjavu, moramo odmah reći da vojna lica uvek razmišljaju po svojoj vojnoj logici. Ali, šta vidimo sada? Trenutno postoji konstantno pojačavanje napetosti u bilateralnim odnosima Rusije i SAD. Pri čemu se zemlje nalaze na ivici vojnog sukoba već duže vreme, jer takozvani hibridni, ili „proksi-rat“, koji se vodi u Ukrajini i Siriji, faktički sve više postaje direktno sukobljavanje jednih sa drugima. Štaviše, u Siriji su s jedne strane uključeni američki saveznici, a sa druge strane je grupa Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Na taj način, čak se i oružane snage dve države, iako posredno, konfrontiraju u određenim regionima. S američke strani- čak i pre izjave generala Milija - objavljena je faktički direktna pretnja Rusiji od strane Stejt departmana - navodno, zbog podrške Asadu, Rusija će slati u plastičnim vrećama tela svojih vojnika kući i gubiće avione. Odmah posle ove izjave sledilo bi upozorenje Pentagona: SAD su spremne da nanesu preventivni nuklearni udar po Rusiji. Zatim sledi Putinov odgovor da mi izlazimo iz plutonijumskog sporazuma. A onda i ultimatum: ukoliko želite da normalizujete odnose, evo vam uslovi: stavite van snage „zakon Magnitskog“, ukinite sankcije, platite kompenzaciju i tako dalje. A oblik našeg ultimatuma biće jasan: „Momci, predajte se i platite reparacije i obeštećenja“. Razumljivo je i to da će ovaj odgovor biti neprihvatljiv za SAD. Oni, zapravo, našu reakciju nisu ni očekivali. Jer, SAD nikada nisu izgubile rat - barem, one tako smatraju. Međutim, prevedena na svakodnevni jezik Putinova izjava, izrečena praktično odmah nakon pretnje nuklearnim napadom na Rusiju, zvuči otprilike ovako: „Čuli smo vas. Razumeli smo sve. Ako želite, probajte. Mi se ne bojimo i spremni smo za svaki oblik vojne konfrontacije“. Kako se to radi u politici? Ako si rekao „Daću ti motkom po glavi“, onda moraš biti spreman da ti odgovore „Pa, hajde, udri“. I tada moraš ili da udariš ili da pokažeš svoju bespomoćnost. Sjedinjene Države su objavile: „Mi pretimo nuklearnim ratom“. Rusija im je odgovorila: „Mi se ne bojimo“. Dakle: moraće se ili boriti ili demonstrirati svoju bespomoćnost. Demonstracija američke bespomoćnosti će značiti da će ne samo saveznici širom sveta, već i vazali, podanici i svakakve polu-nezavisne zemlje, poput Irana, koje se protive Sjedinjenim Državama, shvatiti - sve. Svetski hegemon, očigledno, može da preti, ali da deluje - ne sme. Stoga su se, izgleda, Sjedinjene Države našle u kritičnoj situaciji. Neophodno je ili povećavati uloge - ali onda postoji rizik totalnog nuklearnog rata - ili se povući. A mi ne samo da smo im odgovorili, nego smo im još i nešto prodemonstrirali. Pre pola godine održane su istovremene vežbe Strateških raketnih snaga i PVO, u kojima je simulirano odbijanje nuklearnog napada i odgovor na njega. A sada Ministarstvo za vanredne situacije izvodi vežbu zaštitu stanovništva od nuklearnog napada. Pri čemu je Ministarstvo za vanredne situacije izvestilo da će u vežbi učestvovati do 40 miliona ljudi - gotovo trećina stanovništva Ruske Federacije. Vratimo se Milijevoj izjavi. Američki general je samo konstatovao činjenicu da su odnosi Rusije i SAD zaista dostigli tanku liniju, kao za vreme Kubanske raketne krize. Pa možda čak i tanju, zato što, prvo, uvek postoje ludi „jastrebovi“ u Pentagonu i, na primer, administracija, koja kaže: „U rat. Samo recite gde?“ Drugo, uvek postoji određena logika vojno-političkih koraka. Ako si na granicama formirao vojnu grupu, u nekom trenutku ta vojna grupa počinje da vrši pritisak na tvoje političke odluke. Ni Hitler 1941. godine, ni Napoleona 1812. Nisu mogli da obustave invaziju na Rusiju: jer - vojska čeka. Mehanizam je pokrenut i radi sam od sebe. Zato je sada, po mom mišljenju, na osnovu logike razvoja vojno-političke situacije, rat u izvesnoj meri neizbežan. Jer, SAD moraju priznati da su u određenom stepenu prenaglile. Da, to neće biti kapitulacija u okviru Putinovog ultimatuma, ali će to biti veoma ozbiljan gubitak ugleda na globalnoj sceni. Druga opcija je - nastaviti sa podizanjem tenzija, shvatajući pritom da su rakete spremne da uzlete i pogode teritoriju SAD, takođe. Vojnici se pripremaju za rat. I ako oni vide da su političari gotovo doveli do njega, tada oni konstatuju: rat je neizbežan. Oni su za to obučeni. NJih su već primorali na mobilizaciju, prebacivši ih u režim vojnih dejstava. Pod pretpostavkom nastavka ove tendencije, nikakvo drugo rešenje, osim ratnog, Sjedinjene Države ne vide. One se moraju ili povući i promeniti format svoje spoljne politike i potpuno je preoblikovati - o čemu je, u stvari, govorio Putin, zahtevajući od Amerikanaca da promene svoj odnos prema Rusiji, - ili da idu direktno ka ratu. Svaki naredni korak u tom pravcu može biti korak ka samom početku rata. I jedno i drugo da bude - ne može. Izvor: fakti.org