Pravda

Piše: Miroslav Lazanski Vode istočnog Mediterana skoro da penušaju od ratnih brodova Zapada i Rusije. Nikada u istoriji tog područja još od Drugog svetskog rata nije bilo takve koncentracije ratnog brodovlja kao što je to danas. Rat u Siriji i američko-ruski vrlo hladni odnosi, odnosi na ivici potpunog zamrzavanja, doveli su do potencijalno konfliktne situacije kako u vazdušnom prostoru tako i na moru. Posle američke akcije bombardovanja aerodroma, koji na istoku Sirije drže snage lojalne vladi predsednika Bašara Asada, došlo je i do kraha primirja koje su sklopili ministri spoljnih poslova Rusije i SAD, Sergej Lavrov i DŽon Keri. U Moskvi su se pojavile sumnje da delovi Pentagona i Stejt departmenta deluju samostalno i da manje od mesec dana pre američkih izbora Vela kuća više ne kontroliše svoje „jastrebove”. Američki mediji su u opticaj pustili priču o američkom preventivnom nuklearnom udaru na Rusiju, što je samo nuklearna verzija stare američke priče o „globalnim i istovremenom udaru sa 7.000 konvencionalnih raketa po ciljevima u Rusiji, čime bi Moskva posle nekoliko sati bila prisiljena na kapitulaciju”. Rusija je na te pretnje ovih dana odgovorila masovnim vežbama sistema civilne zaštite u kojima je učestvovalo oko 40 miliona građana. Bile su to najmasovnije vežbe u istoriji civilne zaštite u Rusiji. Istovremeno su i strateške nuklearne snage Rusije imale nekoliko velikih manevara. Vašington je zatim krenuo s novom fazom satanizacije Rusije i predsednika Putina, optuživši Moskvu, naravno bez ikakvih dokaza, za napad na humanitarni konvoj Crvenog krsta kod Alepa. Američka štampa tvrdi da Pentagon predlaže predsedniku Obami bombardovanje sirijskih aerodroma i položaja sirijske vojske udarima krstarećih raketa i dronova. I to tako da se ne vidi i ne otkrije ko je to uradio, kako SAD ne bi bile optužene da su napad izvele bez dozvole Saveta bezbednosti UN. Stvari su dovedene do usijanja, novi pregovori o Siriji u Lozani nisu rezultirali prekidom rata, pobunjenici i teroristi u Alepu su opkoljeni, Amerikanci su na istoku Sirije bombardovanjem srušili dva velika mosta na Eufratu i Moskva je odlučila da pojača svoju vojnu prisutnost u Siriji i u vodama ispred Sirije. Prvo je na aerodrom Hmejmim kraj Latakije poslata nova grupa aviona Su-25, Su-34 i Su-30. Aerodrom je obezbeđen i raketnim PVO sistemima S-400 i „pancir”. U novoizgrađene objekte u Hmejmimu uselili su se i ruski Specnaz vojnici. U Tartusu su Rusi počeli da proširuju luku u pravu vojno-pomorsku bazu, koja će moći da pruža sve logističke usluge, kao i da remontuje ratne brodove. Za obezbeđenje te baze dovezen je PVO sistem S-300 u verziji sistema Antej-2500. To je sistem prvenstveno namenjen borbi protiv krstarećih projektila, što znači da je Moskva pisanje američke štampe vrlo ozbiljno shvatila. I general Igor Konešenkov, portparol Ministarstva odbrane Rusije, izjavio je da „ruski operatori na sistemima S-300 i S-400 neće imati vremena da razmišljaju na koga lete krstareće rakete koje uoče na radarima, već će odmah lansirati svoje projektile i da će ruski PVO sistemi braniti sirijsku vojsku”. Iz Vašingtona je usledila najava da će SAD odgovoriti Rusiji na njene navodne hakerske napade i to tako da će Moskva biti iznenađena. I posle svih tih najava i međusobnih pretnji došla je i ona čuvena izjava Putina upućena Beloj kući, kada su Rusi zapravo rekli: „Pretite nam nuklearnim ratom, u redu mi smo i na to spremni. Izvolite ako smete”. No, sada je predsednik Rusije bacio je još jednu rukavicu u lice Americi. Iz sastava Severne, ujedno i najsnažnije, ruske ratne flote uputio je u vode ispred obale Sirije četiri velika ratna broda, od kojih su dva i najbolje naoružani površinski ratni brodovi današnje ruske ratne mornarice. Ka vodama istočnog Mediterana plove nosač aviona „Admiral flote Sovjetskog Saveza Kuznjecov”, teška atomska krstarica „Petar Veliki” i dva velika protivpodmornička broda „Severomorsk” i „Viceadmiral Kulakov”. Uz tamo već raspoređene ratne brodove ruske Crnomorske flote, četiri nova broda u formaciji zaštite Sirije i s pravca mora trebali bi da ohlade usijane glave u Pentagonu. Teška atomska krstarica „Petar Veliki”, klasa „Kirov”, ima 28.000 tona punog deplasmana, brzinu od 32 čvora, posadu od 700 ljudi i ceo arsenal raketa brod-brod, protivpodmorničkih raketa i raketa za gađanje aviona i krstarećih projektila: 20 projektila brod-brod „granit”, ili SS-N-19, 14 projektila brod-brod SS-N-14, 48 raketa sistema PVO S-300 „fort”, ili SA-N-20, 128 raketa sistema PVO „tor”, ili SA-N-9, 40 PVO projektila SA-N-4 „gecko”, topove od 130 mm, ruski „getling” AK-630, 6 sistema „kaštan”, tri helikoptera, sisteme RBU... Protivpodmornički brodovi „Viceadmiral Kulakov” i „Severomorsk” su klasa razarači „Udaloj” od 7.570 tona punog deplasmana, 35 čvorova brzine, 300 ljudi u posadi i naoružani su sa po osam protivpodmorničkih raketa SS-N-22 i PVO sistemom SA-N-11, topovima od 100 ili 130 mm i dva protivpodmornička helikoptera Ka-27. Nosač aviona „Admiral flote Sovjetskog Saveza Kuznjecov” nedavno je imao generalni remont i na palubi je dobio nove mornaričke lovce Mig-29 K, pored postojećih 12 aviona Su-33, četiri Su-25 i 24 protivpodmornička helikoptera Ka-27, što će ojačati vazdušnu zaštitu ruske flote u istočnom Mediteranu. Lovci Mig-29 K u mornaričkoj verziji imaće prilike da u Siriji obave i ratne zadatke gađanja kopnenih ciljeva, dok će radari i PVO sistemi na ta četiri nova broda ruske flote ispred obale Sirije upotpuniti sistem PVO. Dakle, Putin je, upućujući najmoćnije ruske ratne brodove u vode istočnog Mediterana poslao ujedno i do sada najsnažniji vojni izazov Americi. Bela kuća ima samo dva moguća odgovora: povući diskretno sve pretnje i vratiti se pregovorima o Siriji ili napasti, pa šta bude. Problem je što niko sa sigurnošću ne zna šta može na kraju da bude to „pa šta bude”. Izvor: Politika