Pravda

Nastala je kao nekakvo osmišljavanje poslednjih događaja kako unutar same Crne Gore, tako i u odnosima između Crne Gore i Rusije. Istorija Rusije, Francuske i mnogih drugih zemalja poznaje dosta primera kada su se u doba teških iskušenja i najezda drugih naroda rađale pesme koje su postajale simbol ujedinjenja nacionalnog duha i patriotskih osećanja celog naroda. Pesma „Marseljeza“, koju je noću uoči 25. aprila 1792. godine napisao Ruže de Lil, postala je himna Velike francuske revolucije, a kasnije i cele Francuske. Pesma „Sveti rat“ nastala je u Rusiji. Stihove je napisao Lebedev-Kumač, a muziku je komponovao Aleksandar Aleksandrov. Prvi put je izvedena na Beloruskoj železničkoj stanici 26. juna 1941. godine i postala je himna Velikog otadžbinskog rata. Pesma počinje rečima „Ustaj, ogromna zemljo“. Tokom celog rata, tj. tačno 1418 dana i noći, ona je nadahnjivala sovjetske borce i sav ruski narod za bitku protiv najstrašnijeg neprijatelja u njegovoj istoriji. Nova vremena donose nadahnuće za nove pesme. Muzička rep kultura omogućila je Marku da u savremenom stilu, ali upečatljivo i sa puno emocija, kroz tekst pesme nadahnuto propoveda zavete predaka. On poziva narod da ne menja svoje tradicije, koje su vekovima temelj nacionalne časti, identiteta i dostojanstva Crne Gore. „Đe ćeš u NATO“ je razgovor između pokojnog dede i unuka, kao i između tog unuka i njegovog ruskog brata. U ovoj priči o istinskom bratstvu i slozi NATO je personifikacija jame u koju se ne sme uskočiti: „Ruski brate, što to zboriš, čovječe? Bez tebe bih bio kraj majke siroče, Prije bih sebi obije ruke odsjekao, Nego bih na tebe ih podigao!“ Mladi izvođač poziva sve Crnogorce da štite nezavisnost svoje zemlje, da čuvaju njen nacionalni identitet, njene istorijske veze i njeno dostojanstvo: „Kažimo stoput svima u inat, nećemo u NATO, nećemo u rat!“ Izvor: IN4S