Pravda

Slični pokušaji, kao talasi plime, s vremena na vreme se prelivaju preko američkog dvopartijskog sistema (dvopartijskog ne u tom smislu, naravno, da su druge partije zabranjene, jednostavno – „druge partije“ su u dvopartijskom sistemu osuđene da budu večiti marginalci – reformistička, konstituciona, libertarijanska partija…) A ti „talasi plime“ uvek predstavljaju indikator, signal republikansko-demokratskom „duumviratu“ tako da, hvatajući taj signal, partijski bogovi obavezno vrše potrebnu korekciju. U tome leži i jedan od razloga stabilnosti političkog sistema SAD. Visina „trećeg talasa“ zavisi, naravno i od ličnih kvaliteta „bogataša -pojedinca“. Neke crte karaktera Donalda Trampa, kao i struktura njegovog biznisa napravili su od njega čak i opasnijeg „trećeg“ od Rona Pola ili Rosa Peroa… Uz interesantno poklapanje težine novčanika Rosa Peroa i Donalda Trampa (oko 4 milijarde dolara, kao da je to neki prag) aktive ovog poslednjeg mogu da se iskoriste sa mnogo većim uspehom. Jer izbori predstavljaju medijski proces, a Tramp, koji je počeo od biznisa u građevinarstvu vremenom je postao prvoklasni medijski magnat. Producent i junak mnogih „realitija“, popularnih programa, serija, TV-filmova. Neki drugi bogataš, neki sa naftnim poljima, morao bi da više i troši (uz manje troškova), i rizikuje da se pred javnošću pojavi kao malograđanin u plemstvu, „odgajenom na parama“. A Trampu svom medijskom nastupanju se pokazuje kao ekscentrik, blistav, sa originalnim pogledom skoro na svaki problem. On je i autor skoro dvadeset knjiga, osim toga i međunarodni plejboj, vlasnik konkursa „Mis SAD“, „Mis Vasiona“… Figura koja nikako ne može ostati neprimećena. Na izborima 2000.godine Donalda Trampa je za predsednika predložila Reformistička stranka, ali to je bilo davno. Sada, njegova odluka da „se upregne“ već predstavlja pobedu, prvo – partijskog duumvirata kao takvog, drugo – to je, naravno, pobeda republikanaca: jer eksperti smatraju da baš iz Republikanske partije „treći“ obično kradu glasove, a 1991.godine Ros Pero je zaista uticao na ishod predsedničkih izbora tako što je udario po Bušu-starijem i doneo pobedu Bilu Klintonu. Kao za nagradu za „republikanski izbor“ Trampa na njega su se osuli pokloni koji su od njega stvorili potpunog vođu. Uz šum odobravanja publike on može da rasturi senatora Mekejna (finalistu izbora 2008.g.): „Ratni heroj zato što je dospeo u zarobljeništvo… Meni se dopadaju ljudi koji nisu dospevali u zarobljeništvo!“ Ili da zbog svog bezbojnog suparnika, guvernera Floride, DŽeba Buša, izgovori: „Poslednje što nam treba – to je još jedan, treći Buš“. Što se tiče svog drugog konkurenta, Bena Karsona, Donald Tramp čak nije trebalo ni da glasno izgovori nešto kao: „Poslednje što nam treba – to je još jedan, drugi zaredom, ne-beli predsednik“. Reći tako nešto u Americi sa njenom čvrstom diktaturom političke korektnosti je nezamislivo, ali Tramp tu i ne treba ništa da kaže, jer može jednostavno da ćuti. Jer «ne-bele» on ne vređa: on je voditeljki Opri Vinfri već obećao podpredsedničko mesto – kako bi, tako reći, učvrstio pozicije kod afroamerikanaca. Prema anketama CBS/New York Times (Frank Luntz) tvrdi se da bi Tramp, da je bio kandidaat republikanaca, dobio najveći procenat glasova crnih birača još od vremena Ronalda Regana koji je izabran 1980.godine i koji je sakupio simpatije 14% afroamerikanaca. «Oni ga slušaju (Trampa – I.Š.) – kaže Lunc. – On ih je začarao… On čini upravo ono što predstavnici manjina očekuju od milijardera. Ne tamo neki mekani belosvetski lav, koji se hrani belim hlebom». Parola Trampove kampanje «Učinimo Ameriku ponovo velikom» možda i nije orginalna, ali parola ima efekta. Ona podrazumeva i procenu rezultata rada dva prethodnika: imperijaliste Buša-mlađeg koji je započinjao ratove i Obame koji nije uspeo da zaleči rane, koje je Amerika dobila zbog svojih vojnih avantura… Ali je Tramp nedavno dobio još jedan poklon: Sara Pejlin koja se takmičila 2008.godine zajedno sa Mekejnom za podpredsednika SAD i uticajni pokret «Partija za ispijanje čaja» koji se zalaže za smanjenje državnog duga i deficita u budžetu, su odlučno podržali Trampa. Tog oštroumnog međunarodnog plejboja ne zbunjuje ni jedna skandalozna izjava. On je SAD već nazvao «đubrištem za ceo svet», pripretio je da će da istera iz zemlje 11 miliona ilegalnih imigranata, obećao da će izgraditi zid na granici sa Meksikom, ukazao na navalu «crnog» kriminala (ostali su se delikatno pravili da to ne čuju), razmenjivao je znake poštovanja s Putinom. Najzad, obećao je i da će da zatvori SAD za prijem muslimana; tu je talas uznemirenosti već prošao, a Tramp napreduje. Nimalo ga nije uznemirilo ni to, što ga je, posle njegove izjave o muslimanima, guverner države Merilend Martin O’Meli nazvao «fašistom». Trampova pobeda na partijskim izborima i susret u finalu sa Hilari Klinton bi već bili sasvim drugačiji. Verovatni izbor Demokratske partije Tramp ne štedi: «Ona je uzrok svih problema, njene idiotske odluke. Pogledajte samo šta je uradila sa Libijom, šta je učinila sa Sirijom. Pogledajte Egipat, šta se sada tamo radi, potpuna zbrka… Ona je bila jedan od najgorih ako ne i najgori državni sekretar u čitavoj istoriji zemlje. Ona priča da sam ja opasan. Pa njena bi glupost poubijala stotine hiljada ljudi». Organizatori Demokratske partije su se potpuno izgubili. To dokazuje i sondiranje mogućnosti da se iz demokrata izabere sadašnji podpredsednik, 71- godišnji Bajden. 1.marta, kada se izbori održe u svih 12 država, slika će već dobiti skoro potpun izgled.

Pročitajte još:Ukrajinac je danas onaj koji je spaljivao ljude u Odesi i streljao decu u GorlovkiMRTVA RUKA: Ovaj ruski odbrambeni sistem čuva svet od potpunog uništenja!KOLUMNA KOJA JE ŠOKIRALA SVET: Zašto Putin jednostavno ne ubije Soroša?

Izvor: Fond strateške kulture