Kako to da se u dućanima pod etiketom domaćeg prodaje medna mešavina u kojoj je tona kineskog meda i kilogram domaćeg? Zašto se u Hrvatskoj prodaje povrće iz zemalja izvan EU koje prskaju svoje proizvode pesticidima koji su u Hrvatskoj zabranjeni?
Do kada će važiti pravilo da se domaća hrana kontroliše od polja do stola, a ona iz zemalja EU uvozi bez ikakve kontrole?
Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala bez odgovora na jednom okruglom stolu u Hrvatskoj, ali su listom ista kao i ona koja muče potrošače u Srbiji.
Ivo Delonga iz hrvatske kompanije koja sprovodi kontrole hrane kaže da se 80 odsto kontrole radi po ugovoru (samokontrole), a u ostalih 20 odsto ubrajaju se druge kontrole.
- Trebalo bi kontrolisati svu hranu bilo da je ona iz Holandije ili Tajlanda. Trebalo bi razmisliti i o objedinjavanju svih inspekcija koje rade s hranom da ne bi došlo do preklapanja ovlašćenja. Eto, lani nismo imali nijedan uzorak GMO soje, što je posledica velike akcije u kojoj smo pre tri godine upozorili na opasnost od takve soje - rekao je Delonga i dodao kako bi sada trebalo pooštriti kontrolu sojine sačme koja se i inače deklariše kao GMO.
Matija Brlošić, predsednik HPK, požalio se na propuste u označavanju i deklarisanju proizvoda.
- Kako to da se u dućanima pod etiketom domaćeg prodaje medna mješavina u kojoj je tona kineskog meda i kilogram domaćeg? Na svašta se može napisati da je iz Hrvatske, a nigde nije propisano koliko toga u sastavu treba biti. Znamo li je li mleko s velebitskih pašnjaka baš s tih pašnjaka? - istakao je Brlošić.
Branko Bobetić, direktor Croatiastočara, upozorio je na propuste u deklarisanju mleka i sireva, poput trapista koji to zapravo nije.
- Hrvatska nema plan monitoringa uvoznih proizvoda. Imamo najnižu cenu mleka u EU, a u vrhu smo kvaliteta proizvodnje - rekao je Bobetić.
Hrvoje Gregurić, predsednik Zajednice udruženja hrvatskih povrtara, upozorio je na nelojalnu konkurenciju uvoznog povrća koje se pojavljuje na našim policama kada je berba domaćeg i tako mu ruši cenu.
- Predao sam ministru popis kompanija koje uvoze povrće iz Srbije i BiH i na njemu uopšte ne navode zemlju porekla, nego samo pišu da je iz otkupa. To se povrće tretira sredstvima koja su kod nas zabranjena - rekao je Gregorić.
Damir Mesarić, predsednik Udruženja međimurskih proizvođača merkantilnog krompira, jedini je od učesnika skupa rekao kako hrana u Hrvatskoj nije sigurna.
- Kod nas se prodaje krompir iz BiH i Srbije od proizvođača koji nisu kao mi prošli kurs za upotrebu pesticida. To je roba koja ima puno pesticida od kojih su mnogi kancerogeni i puni su alergena. Onaj dečak je preminuo od salmonele iz jaja, a ljudi se i dalje truju krompirom čiji je uvoz Nemačka zabranila - rekao je Mesarić. Kaže kako je upozorio nadležne iz Ministarstva, ali su mu poručili da svoje sumnje potkrepi dokazima.
- Pa šta je onda njihov posao? LJudi se truju lošim krompirom, a uskoro će ga biti još više jer mi svoj sve više izvozimo i prolazimo sve kontrole bez problema - kaže Mesarić.
Svi učesnici okruglog stola saglasili su se da je Hrvatskoj što pre potreban Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi koji bi regulisao mnoga pitanja u lancu proizvođač, trgovac, potrošač. Svoju šansu domaći proizvođači vide u kratkom lancu snabdevanja lokalnom hranom, za studente, škole, bolnice, vojsku... Izvor: Jutarnji List
