Pravda

Razgovori o tome da se milijarder i "filantrop", kako voli da se predstavlja, DŽordž Soroš aktivno meša u svetsku politiku i da pokušava da upravlja celim državama - obično su proglašavani plodom „teorija zavere“. Ali, upravo su se pojavili sasvim konkretni dokazi da Soroš zaista utiče na donošenje odluka u Evropskoj uniji. Hakeri iz DCLeaks objavili su metodološko uputstvo „Otvorenog društva“ - Soroševe omiljene tvorevine. To je obiman dokument u kojem su sabrane informacije o 226 članova Evropskog parlamenta koji su idejni saveznici „Otvorenog društva“. U instrukciji se pretpostavlja njihovo uključivanje u „guranje“ svih Soroševih ideja - od naseljavanja migranata po Evropi, ozakonjivanja „genderne ravnopravnosti“ i istopolnih brakova, do zbližavanja Ukrajine sa EU i suprotstavljanja Rusiji. U Evroparlamentu je ukupno 751 poslanik, što znači da Soroševi saveznici u njemu čine nešto više od trećine. „Otvoreno društvo“ ima svoj dosije i o malo primetnim EU-parlamentarcima, ali i o teškašima evropske politike poput Martina Šulca i bivšeg belgijskog premijer Gija Verhofstada. Pažnju šire javnosti prema ovom dokumentu usmerio je mađarski premijer Viktor Orban koji se već nekoliko godina bori protiv milijardera koji se rodio u njegovoj zemlji. Orban je - kontrirajući istopolnim brakovima koji marširaju po EU - izdejstvovao amandmane na Ustav Mađarske u kojima se precizira da njegovu zemlju „objedinjuju Bog i hrišćanstvo“ i da je brak „savez muškarca i žene“.     Orban od marta pokušava da zatvori Centralni evropski univerzitet koji je Soroševim novcem otvoren u Budimpešti.             Međutim, glavni spor između njega i Soroša ipak su migranti. Soroševi ljudi u EU lobiraju da im se - svakom - obezbede godišnji „socijalni paketi“ od najmanje 15.000 evra. Zato je vrh Mađarske i odlučio da Evropljanima otvori oči da vide zbog čega Evropski parlament glasa za odluke koje su „samoubilačke za Evropu“. U toj funkciji je poveo piar kampanju u korist dokumenta koji su otkrili hakeri iz DCLeaks. Ukazujući i na nimalo slučajni naslov dokumenta: „Naši pouzdani saveznici Evroparlamentu (2014-2019)“. Oficijelni predstavnik mađarske vlade - državni sekretar Zoltan Kovač - već je izjavio: - Da ovaj dokument ugrožava samo Mađarsku - ne bi bilo problema. Naša vlada je navikla da se nosi sa sve većim talasima lažnih optužbi koje na nju obrušavaju ideolozi Otvorenog društva. Ali taj dokument ugrožava celu Evropu. Kovač je ukazao da u komitetu Evroparlamenta za građanske slobode danas deluje „najmanje 30 otvorenih Soroševih pristalica“. Dodao je da nije slučajno što se on sa predsednikom Evropske komisije, Žan-Klodom Junkerom, susreće iza zatvorenih vrata, a da niko ne šta pritom razmatraju. Sa Soroševih 18 milijardi dolara, uloženih u „borbu za demokratiju“, Otvoreno društvo je postalo jedna od najvećih NVO u svetu. Ali, šta je najviše uplašilo Budimpeštu? Mađarski državni vrh ukazuje da karakteristike koje se u instrukciji daju onima koji su uneti u spisak 226 veoma liče na formulacije iz Hitlerovog vremena, samo što su izrazi „pravi arijevac“ i „nordijski karakter“ zamenjeni sa „proevropski“ i „progresivni“. Još konkretnije: Soroševi „pouzdani saveznici“ su podeljeni na „progresivne“. „umereno progresivne“, „veoma progresivne“ i „progresivne u duši“. Takođe: na „proevropske“, „aktivno proevropske“ i „krajnje proevropske“. Monika Makovej, poslanica Evroparlamenta iz Rumunije opisana je, na primer, ovako: "Vanredno progresivna, bezuslovna zaštitnica vrednosti Otvorenog društva i bez kolebanja istupa i protiv mišljenja svoje poslaničke grupe". Mihael Kramer iz nemačkih Zelenih dobio je ovakvu karakteristiku: „Progresivan, ali je previše posvećen svom rukovođenju Komitetom za transport i turizam“. Posebno je ukazano da se za promene u zakonima o migracijama najvatrenije zalažu Silvi Gijom (francuski socijaldemokrat) i Žana Lambert (engleski „zeleni“). Instrukcija se posebno i naglašeno bavi odnosom poslanika prema Rusiji. Evo karakteristike za Janu Toom (devojačko prezime: Černogorova) koja je prvi ruskojezični poslanik iz Estonije u Evroparlamentu: „Odbila da podrži prvu rezoluciju EP povodom konflikta Ukrajine i Rusije u julu 2014-te. Nejasno je koliko može nastupati proruski, a to znači da njena saradnja sa Otvorenim društvom postaje problematična“. Instrukcija otkriva zbog čega Rebeka Harms iz nemačkih Zelenih u EP redovno traži nove sankcije protiv Moskve. Isto tako: zbog čega Belgijanac Gi Verhofstad stalno piše tekstove u stilu „Putina treba postaviti na mesto“, optužujući Rusiju bezmalo za sve krize i probleme savremene Evrope. U suštini, iza fasade zapadne demokratije krije se struktura slična feudalnim. U EU levi političari - bezmalo bez izuzetka - zaklinju se na vernost baronu-razbojniku i opslužuju njegove interese. A stanovništvo Evrope ostaje obespravljeno kao što su ljudske mase bile u srednjem veku. Izvor: fakti.org