- Pozivam sve međunarodne organizacije u Evropi i drugde da nametnu sankcije Holandiji - rekao je Erdogan u nedelju na skupu u pokrajini Kodžaeli blizu Istanbula i potom oštro napao Brisel:

- Je li Evropa nešto rekla? Nije. Zašto? Zato jer vrana vrani oči ne kopa. Holandija se ponaša kao banana republika.

Danas je stiga novi odgovor iz Holandije - vlada ove države upozorila je svoje građane da ne putuju u Tursku.

Teške reči samo su nastavak diplomatskog rata koji je buknuo tokom vikenda, kada je vlada u Amsterdamu prvo povukla dozvolu za sletanje aviona turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušoglua koji je trebalo da se obrati turskoj manjini sa pravo glasa na referendumu koji će u Turskoj biti održan u aprilu.

Objašnjenje turske vlade da je zabrana dolaska turskog šefa diplomatije doneta zbog bezbedonosnih rizika po javni red i mir, u Ankari izazvala je takav bes da turski predsednik nije birao reči. Prvo je Holanđane nazvao "ostacima nacista i fašistima", da bi sutradan, nakon što je turska ministarka za porodična pitanja Fatma Betul Sajan Kaja praktično isterana iz Holandije, Erdogan tražio i sankcije za tu zemlju. Kaja je prethodno, nakon što su je holadske vlasti ispratile do granice sa Nemačkom, optužila Holanđane da su je tretirali na način koji je "pogazio sve demokratske i ljudske vrednosti". Sa druge strane dolazile su ublaženije izjave (poput holandskog premijera Rutea koji je rekao da je Erdoganova rekacije preterana), ali teško da će Holanđani preći tiho preko svega. I ne samo Holanđani.

Pokidane veze Ankare i EU

Mnoge članice EU nezadovoljne su Ankarom, iz koje su mesecima stizale pretnje da bi mogli da puste milione izbeglice u Evropu i to u trenutku kada jača antimigrantski blok u Uniji. Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka otvoreno su kritikovale EU (ponekad i Angelu Merkel) da je previše popustljiva prema Ankari, kao i da mora da zauzme odlučniji stav. EU je često kritikovala Tursku prethodnih meseci, prvenstveno zbog ljudskih prava i gušenja medijskih sloboda, što se Ankari posebno stavljalo na teret nakon pokušaja vojnog puča. Kamen spoticanja između Turske i EU je i zbližavanje sa Rusijom prethodnih meseci, tokom kojih se Turska paralelno sve više udaljavala od Unije. Poslednjih nekoliko dana Ankara, čiji zvaničnici obilaze Evropu u sklopu kampanje za referendum sredinom sledećeg meseca, ušla je u sukob ne samo sa Holandijom, već i Danskom čiji je premijer Lars Loke Rasmusen "predložio turskom kolegi" Binaliju Jildirimu odlaganje posete planirane ovog meseca, zbog diplomatskog spora između Turske i Holandije. - Imajući u vidu aktuelne napade na Holandiju, sastanak ne može da bude viđen odvojeno u odnosu na njih. Zbog toga sam predložio mom turskom kolegi da sastanak bude odložen - saopštio je Rasmusen. Prethodno, vlasti Nemačke i Austrije takve skupove su zabranile, a ni u Švedskoj turski zvaničnici nisu dobrodošli, mada je zvanično objašnjenje bilo da skup nije održan jer je vlasnik objekta u Stokholmu, gde je zvaničnik turske vladajuće stranke trebalo da održi skup otkazao ugovor o zakupu. U Francuskoj, Marin le Pen tražila je zabranu skupova na kojim će govoriti turski zvaničnici.

Nova linija fronta - referendum

Razlog zbog kog je Turska zaoštrila odnose sa više zemalja EU je izmena ustava o čemu će turski naorod odlučivati 16. aprila. Izmenama ustava, predviđeno je proširenje predsedničkih ovlašćenja za koje kritičari tvrde da je će Erdogana učiniti apsolutnim vladarom sa neograničenom vlašću. I sada Erdogan je navažnija figura političkoig života u Turskoj, a na toj poziciji moćiće da ostane do 2029. godine, ako ustavne izmene budu izglasane. - Uz Božju volju, narod će doneti pravu odluku, konačnu odluku koja će katapultirati Tursku na snažniju poziciju - rekao je Erdogan krajem januara nakon što je parlament (očekivano) izlasao da će referenduma biti. Ankete pokazuju da su male šanse da refernedum "ne prođe", dok analitičari ocenjuju da će ukoliko zaista proemne budu izlasane i Erdogan dobije veća ovlašćenja, to značiti da će sukobi na relaciji Ankara - Brisel postati otvoreniji i češći. Izvor: Blic