Pravda

Više necenzuriranih fotografija i video snimaka iz arhive majora Martina Menhofa, zvaničnika ambasade SAD u SSSR-u, koji je izbačen zbog špijuniranja, konačno je dostupno javnosti. Video snimci pružaju odličan pogled na Moskvu iz doba kada je gvozdena zavesa bila u svom najizraženijem obliku.  Artifakti koje je otkrio istoričar Daglas Smit u Sijetlu, decenijama posle Menhofove smrti, ne uključuju samo slike, nego i video snimke njegove supruge Jan. - Čitava kultura i fizička slika je toliko drgačija od bilo čega što znamo, tako da ne možemo praviti bilo kakvo poređenje. To je kao inicijacija života koji je suviše jedinstven da bi imao smisla bilo gde drugde - napisala je Jan u pismu u septembru 1952. godine, nekoliko meseci posle dolaska u sovjetsku prestonicu.  Menhofovo postavljanje se poklopilo sa burnim izbacivanjem ambasadora DŽordža F. Kenana, autora čuvenog "Dugog telegrama". Kenan je proteran iz SSSR-a u septembru 1952. godine, posle samo šest meseci provedenih na funkciji ambasadora, jer je život u sovjetskom gradu uporedio sa periodom kada je bio zatvoren od strane nacista. Pisma koje je pisala Jan svedoče o tome kako je izgledalo biti stranac i predstavnik najveće neprijateljske zemlje u jednoj totalitarnoj državi. - Ne možemo nigde da se vozimo osim po Moskvi. Pa čak i u Moskvi nam nije dozvoljeno da vozimo sopstveni auto, nego moramo da koristimo ruskog šofera u svakom trenutku. Nikada nismo bili ni u jednom ruskom domu niti možemo očekivati da se to ikada desi - žali se ona u jednom pismu. 
Jan se često žalila i na nedostatak sloboda na koje je navikla u svojoj zemlji. - Vrlo retko se čuje u ovoj zemlji šta sme da se radi. Uvek se govori o onome što je zabranjeno - piše ona.
Ipak, uprkos ovim očiglednim ograničenjima, njen muž je napravio dosta snimaka, kako sa balkona ambasade SAD, odakle je snimao sahranu Josifa Staljina 1953. godine, tako i na raznim drugim poznatim mestima širom grada.  Mnoge od njegovih fotografija pokazuju kako su tada izgledale ulice, a nedavno objavljeni video snimak daje uvid u zemlju koja se i dalje ubrzano menjala. Snimci prikazuju mnogo zanimljivih stvari. Tu su privremene kasarne i trošne kuće sa razbijenim prozorima, koji su verovatno u takvom stanju ostali još od Drugog svetskog rata, oprana odeća koja se suši napolju, pored gradilišta Sedam sestara, kultnih oblakodera koji su izgrađeni za samo šest godina, između 1947. i 1953. godine, i koji i dalje predstavljaju jedan od simbola glavnog grada Rusije.  - Moskva se razlikuje od bilo kog grada koji smo dosad videli. Ona nije ni zapadna, ni istočna, ni evropska. Najveći deo arhitekture je eklektičan XVIII i XIX veka, dok se praktično sve nove zgrade, moskovski neboderi, ne razlikuju od onih u NJujorku. Međutim, između njih se nalazi veliki broj trošnih, drvenih kućica koje su pokrivene najjeftinijim materijalima. Koliko god ovo zvuči zbunjujuće, toliko je zbunjujući i pokušaj da se opiše Moskva - piše Jan. Zbog talenta za proizvodnju slika i stabilnih snimaka nastalih kamerom visokog kvaliteta, može se pretpostaviti da je Menhof angažovan da pravi nešto više od običnih turističkih snimaka. To je verovatno privuklo pažnju sovjetskih bezbednosnih struktura, što je na kraju i dovelo do njegovog proterivanja iz SSSR-a. Izvor: Večernje novosti