Ovaj novi fenomen je kod mnogih Amerikanaca probudio strah od građanskog rata.

U SAD se tradicionalno smatra da su za oružani otpor državnoj vlasti – pod određenim okolnostima – sposobni samo pripadnici desnice. NJihovi brojni „dobrovoljački oredi”, razne „milicije”, „samoodbrane” i „suvereni građani” prećutno se smatraju rasadnicima belog rasizma, seksizma i antikomunizma.

NJima samima takva „slava” nije posebno potrebna. „Reklamu” ima pravi „liberalna štampa”. Upravo u njoj se pojavljujue reportaže o streljačkim treninzima „dobrovoljaca” u uslovima bliskim ratnim.

U tim medijima se može naći i „statistika” koja ukazuje da su stotine hiljada Amerikanaca u sastavu takvih nezvaničnih oružanih formacija. Idejni protivnici desnice su šaroliki konglomerat antifašista, antiglobalista, anarhista i levih liberala. Taj konglomerat je dosad prednost davao mirnim manfestacijama i nenasilnim protestima. U  većini sebe smatraju pacifistima i protiv su „drugog amandmana” koji Amerikancima garantuje pravo posedovanja vatrenog oružja.

Realno, stvari stoje dosta drukčije. Bezmalo svaki dan se u SAD može u tv-novotima videti kako antifašisti, sa skrivenim licima, kamenicama gađaju policajce, pale automobile i razbijaju izloge, a to baš i ne liči na pacifizam.

Simptomatično je i američka demokratska štampa „belim rasistima” prečesto naziva obične Amerikance, koji svoja prava brane i oružjem u rukama.            

Dolazak na vlast Donalda Trampa realno razbesneo američku levicu. Malo je bilo manifestacija Trampovih pristalica koje „levi aktivisti” nisu napali. Po univerzitetima redovno izbijaju tuče sa korišćenjem kamenica i biber-spreja.

Levičarski sajtovi prepuni su rasprava na temu: nije li vreme da se pljune na na pacifizam i da i mi nabavljamo oružje?

Na tom talasu je „Liberalni streljački klub”, koji odeljenja ima u više američkih država, objavio da je suočen sa pravom „poplavom novih članova”.

Antifašisti su se naročito istakli u pokretu „Ustanak  redneka”, koji se formirao pri „Streljačkom klubu DŽona Brauna” (ime je dobio po čuvenom abolicionisti koji se borio za prava crnaca u XIX veku).

NJegovi pripadnici su krajem marta došli na manifestaciju Trampovih pristalica u Finiksu, u Arizoni. Po svedočenju očevidaca, bilo ih je 40-50. Svi su bili obučeni egzotičnu vojnu uniformu koja je ličila uniforme iz vremena španskog građanskog rata. A svi su pri sebi imali poluautomatske puške AR-15 ili automate „Kalašnjikov”.Nisu hteli ni sa kim da razgovaraju. Izjave nisu davali. Plakate nisu lepili.

Sve u svemu, uopšte nisu ličili na brbljive pacifiste-antifašiste. Jedina poruka njihovog pojavljivanja bila je – direktna i otvorena pretnja Trampovim pristalicama. Došlo je do velikog uzbuđenja, iako su mnogi tvrdili da oružje nije bilo pravo nego – imitacija.

Međutim, kasnije je portparol Ustanka redenka” potvrdio da su i puške i automati bili – pravo, a ne igračke. Još je naglasio da ta organizacija već postoji u svim državama SAD i da planira nove akcije radi „zaštite manjina od trampista”. Čak i pomoću vatrenog oružja.

Ta organizacija je nastala  u senci streljačkog kluba. Tačno onako kako su najčešće nastajale desne „milicije” i „dobrovoljci”. Čak je od svojih oponenata s desna preuzela i organizaciju i praksu. Zato sada antifašisti vikendima organizuju treninge i takmičenja u streljaštvu. Osim toga, aktivno se bave agitacijom i vrbovanjem na svim izložbama oružja.

U programu „Ustanka redneka” postoji slogan „Sloboda svim radnim ljudima, gejevima i transgenderima, izbeglicama i migrantima, obojenim, muslimanima i Jevrejima”.

Paradoksalni naziv svoje organizacije objašnjavaju željom da rehabilituju „redneke (bukvalno – crvenovrate), to jest  slabo plaćeni i neobrazovani proletarijat i farmere iz provincije, kojima je američka levica pripisivala najgori rasizm, konservativizam i antisemitizam.

Propaganda novih „redneka” se svodi na ovakva rezonovanja i poruke: „Nama neće pomoći ni Tramp, ni Hilari, ni Berni (Sanders). Milijarderima nije do prostih ljudi. Oni na specijalno dele i okreću bele radnike protiv obojenih manjina. Mi se moramo ujediniti i zajedno voditi klasnu borbu”.

Američki novinari tvrde da u štabu „Ustanka redneka” nema ni jednog belca-radnika. Klasna segregacija svojstvena je i njihovim političkim protivnicima. Trampisti takođe namiguju radnicima. Međutim, njihova pokretačka snaga su „alternativni desničari”, ali su i oni daleko od naroda.

Lider „Tradicionalističkog omladinskog pokreta” Metju Hejmbah sa gorčinom govori o klasnim i kulturnim pukotinama unutar belog nacionalizma: „Neprijatelj želi da nas podeli, zato moramo stajati rame uz rame”.On rešenje problema vidi u objedinjavanju sa skinhedsima. Demokrate se prema „Ustanku rendeka” zasad drže rezervisano. Kao i desničarske „milicije”, i „redneci” su puni agenata tajne policije. Mnogi anarhisti zato tvrde da je „Ustanak rendeka” i formiran radi provociranja najradikalnih aktivista tog pokreta da „pređu crtu” – posle čega ih policija hapsi.

„Alternativni desničari”, koji su od levice naučili kako izigravati žrtvu, sada ukazuju na „Ustanak redneka” i upozoravaju: evo, ludih antifašitsa – uskoro će nas poubijati. Inače, „Ustanak redneka” je osnovao anarhista Dejvid Strano.

On na demonstracije dolazi sa oružjem. Naglašava da e za to odlučio kada je video kako u Ferguson, u vreme crnačkih nemira nakon što su beli policajci ubili nenaoružanog mladog crnca, stižu pripadnici „dobrovoljaca” iz raznih gradova SAD .U većini su pripadali pokretu „Čuvari zakletve”, a njegove patrole su umnogome pomogle da se u Fergusonu uspostavi red. Sam Strano je, međutim, odlučio da obojene manjine štiti od belaca.

Zasad je potpuno nejasno da li će u SAD stvari dolaziti do lokalnih građanskih ratova. Odnosno: hoće li udariti crni na bele, a beli na crne. NJihovi zaštitnici – na obe strane – već su naoružani i spremni za borbu.

Izvor: fakti.org