Piše: Vilijam Engdal
Ceo geopolitički spektaar Evropske unije prolazi kroz jednu od svojih najdubljih promena još od pada Sovjetskog Saveza pre 25 godina. Na mađarsko-turskom poslovnom forumu 30. juna mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da Mađarska „stoji uz svoje prijatelje“ i da je na strani Turske kad je u pitanju njen aktuelni rat rečima sa EU. Pored toga, mađarski premijer je pohvalio ulogu Turske u sprečavanju ogromnog prodora izbeglica u EU, ističući, „da nije Turske, Evropa bi sada bila preplavljena milionima migranata“. On je dodao da za to Turska zaslužuje „poštovanje“. U Orbanovim komentarima – iza kojih su ukalkulisani obračun i provociranje neizabranih bezličnih evropskih birokrata – krije se zapravo mnogo više od pitanja izbeglica i nacionalnog suvereniteta.
U toku su tektonske promene, i to ne samo u Mađarskoj već i širom Balkana. Ta promena ne uključuje samo Erdoganovu Tursku već i Putinovu Siriju. Nova balkanska politika polako se ppojavljuje, stvarajući seme razdora između tvrdokornih atlantista i pragmatičnih država EU, koje više zanimaju privredni razvoj, blagostanje i bezbednost njihovih zemalja od odbrane bankrotirane američke supersile u stagnaciji.
Orban nije došao u Tursku samo da bi se slikao. On je došao da bi pričao o privrednim poslovima. Poveo je sa sobom pola vlade i 70 poslovnih lidera kako bi razgovarali o sektorima u kojima se razvija međusobna saradnja. Orban se, pored toga, sreo privatno i sa turskim predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom i premijerom Binalijem Jildirimom.
Kako je već objavljeno, glavno pitanje o kojem se razgovaralo u Ankari bila je perspektiva ruskog prirodnog gasa, koji bi se uvozio preko Turskog toka. Imajući u vidu zakonski sumnjive nove američke sankcije – kojima se cilja na evropske kompanije voljne da investiraju u rusko-nemački Severni tok-2, a koji bi pritom zaobilazio Ukrajinu – Rusija ubrzava sa svojim prioritetom završetka gradnje Turskog toka. Ona skoro kompletira gradnju gasnog čvorišta blizu grada Anape u južnoj Rusiji, odakle se gasovod dalje nastavlja ispod Crnog mora, a zatim prolazi kroz Tursku i produžava preko bugarske i grčke granice.
Najnovije užasno glupe američke sankcije – usmerene između ostalog i na Iran i Severnu Koreju – kažnjavaju nemačke i austrijske firme koje ulažu u Severni tok-2 (koji kreće od Sankt Peterburga) pod tvrdnjom da ništa od tog posla nije u skladu sa međunarodnim zakonom. Prema gledištu američkog predsednika, takva preduzeća se moraju sankcionisati izvan njihove teritorijalne nadležnosti, što se označava terminom „ekstrateritorijalnost“.
Objavljivanje novih sankcija, usmerenih protiv Severnog toka-2, je dovelo do ubrzavanja gradnje gasovoda na Crnom moru, i za sada se ide ispred roka. Izvođač Gaspromovog projekta – Svis Alseas – od maja je položio oko 15 milja gasovoda ispod površine mora. Prvi od dva paralelna gasovoda biće otvoren u martu 2018, dok je za drugi predviđeno da se pusti u pogon 2019. godine. Procenjuje se da će ukupni kapacitet dostići 15,75 milijardi kubika prirodnog gasa, odnosno 32 milijarde kad oba gasovoda počnu da rade sinhronizovano. Ovde stvari postaju interesantne.
Novoizabrani bugarski premijer Bojko Borisov početkom jula objavio je da namerava da potpiše ugovor o tranzitu gasa sa susednom Srbijom (koja, uzgred rečeno, nije članica EU i najverovatnije nikad neće to postati, imajući u vidu njene jake veze sa Rusijom). U okviru tog sporazuma predviđeno je da Srbija na kraju dobije 10 milijardi kubnih metara Gaspromovog gasa preko Turske.
Premijer Aleksandar Vučić je 29. juna preuzeo mesto predsednika Srbije, a Ana Brnabić je postala premijer. Ona je u parlamentu izjavila da će težiti „balansiranoj spoljnoj politici“, kao i da će njena vlada težiti posebno dobrim odnosima sa Rusijom i Kinom. Vašington se oštro protivio dolasku Aleksandra Vulina na mesto ministra odbrane zbog njegove poznate proruske orijentacije. Vučić se lično sreo sa Vladimirom Putinom nedelju dana pre predsedničkih izbora i time potvrdio bliske odnose između Rusije i Srbije.
Mađarska vlada je 5. jula potpisala sporazum kojim će primati gas iz Turskog toka. Ranije ove godine sastali su se predsednik Rusije i premijer Mađarske i razgovarali o mađarskom učešću u projektu Turskog toka. Pored toga, bilo je reči i o ruskoj gradnji nuklearnih reaktora u Mađarskoj.
Na Svetskom naftnom kongresu, održanom u Istanbulu od 9. do 11. jula, turski predsednik Erdogan je jasno stavio do znanja da njegova zemlja želi da postane energetsko čvorište između istoka i zapada, severa i juga. Rečju, ispunjavaju se svi uslovi o prestrojavanju balkanskih zemalja, Turske i Rusije.
Decembra 2014. godine, nakon zasedanja Briselske komisije (koju je podržao Vašington), Bugarska vlada bila je pritisnuta da otkaže tranzit Gaspromovog gasa preko gasovoda Južni tok u bugarsku luku Burgas. Tada je ruski predsednik Putin objavio da je Južni tok mrtav. Rusija je započela pregovore sa Turskom oko Turskog toka neposredno nakon toga.
Kako bi izbegao kaznene zakone EU, Gaspromov Turski tok, koji prolazi kroz samu Tursku, završiće se na tursko-bugarskoj granici, a drugi mogući krak će biti u mestu Lileburgaz u turskom regionu Marmaris, što je blizu tursko-grčke granice. Od te tačke će svaka zemlja moći da kupuje i dogovara izgradnju svojih cevovoda povezanih sa Turskim tokom. Zakon Evropske unije zabranjuje Gaspromu da gradi i upravlja cevovodima unutar EU.
Kako su u poslednje vreme stavovi Brisela postajali sve iritantniji, zemlje Istočne Evrope – posebno Mađarska, Češka i Bugarska – okrenule su se istočno ka Evroaziji, a pre svega Rusiji, Kini i njihovim sve većim infrastrukturnim projektima, poput Puta svile i drugih evroazijskih projekata.
Tokom posete ruskog predsednika Budimpešti u februaru 2017. Mađarska je sa grupom Rosatom, ruskom državnom nuklearnom kompanijom, potpisala ugovor vredan 17 milijardi dolara za gradnju dva reaktora u nuklearnoj stanici Paks, jedinom nuklearnom reaktoru u ovoj zemlji. Rusija takođe ima 51 odsto akcija u kompaniji Savez za nuklearnu snagu (Nuclear Power Alliance), koja će se, zajedno sa češkom Škodom, nadmetati na tenderima za češka nuklearna postrojenja. Prema novom češkom energetskom nacionalnom programu, smanjenje nivoa ugljendioksida (prema kriterijumima EU) vidi se u nuklearnoj energiji, kao što to radi i Mađarska.
Turska vlada je takođe izabrala rusku kompaniju Rosatom da joj izgradi prvo nuklearno postrojenje – Akuju NPP – i to sa četiri reaktora na obalama južnog dela Turske, veoma blizu Kipra. Prva jedinica košta 20 milijardi dolara, i izgradiće je rusko-turski konzorcijum zajedno sa turskom građevinskom firmom Čengiz-Kaljon-Kolin (CKK). Postrojenje će biti u operativnom stanju od 2023. godine.
Danas, kada su SAD i Zapadna Evropa zamrzle investicije u nuklearnoj tehnologiji i izgubili kvalifikovanu radnu snagu u tom sektoru, Rusija se pojavljuje kao svetski lider u izvozu nuklearne tehnologije sa preko 60 odsto udela na svetskom tržištu.
Areva, najveći evropski proizvođač nuklearnih postrojenja, nije postigao ni jedan jedini ugovor sa stranim ponuđačem još od 2007. godine. Vestinghaus, američki najveći proizvođač nuklearnih postrojenja, blago rečeno, prolazi kroz jako teška vremena. Pitsburg grupa za nuklearne poslove prodata je japanskoj Tošibi. Vestinghaus, koji se skoro obavezao da će snabdevati četiri nova američka reaktora, rastrzan je između prekoračenja troškova u poslovanju i tužbi, tako da je proglasio bankrot. Sa druge strane, Rusija ima ugovore za gradnju 34 reaktora u 13 zemalja, i procenjuje se da je čitava vrednost projekata 300 milijardi dolara.
Značaj ovih ugovora koje je Rusija sklopila sa Mađarskom, Češkom, Srbijom, Bugarskom i Turskom stvaraju užas u Vašingtonu, utoliko veći što pred politički bankrotiranim Briselom i Nemačkom, koja gubi svoja znamenja, glavu diže i prevareni Baltički region.
Ceo ovaj kontekst potvrđuje Erdoganova najava da će Turska kupiti nekoliko baterija ruskog PVO sistema S-400 u vrednosti od 2,4 milijarde dolare, uprkos naporima Trampove administracije i NATO da to zaustave. Vojni eksperti ocenjuju napredni S-400 kao najsposobnije i najsmrtonosnije PVO oružje na planeti, što je ocena do koje ne dobacuje sistem Patriot, koji je Vašington želeo da proda Turskoj.
Činjenica da nekoliko balkanskih zemalja očigledno razvija svoje privredne odnose sa Rusijom i Turskom pokazuje pravu realnost Evropske raz-unije, naspram Evropske unije, koja je nekad toliko obećavala. Budalasta odluka Evropske komisije da odvede na sud Mađarsku, Češku i Poljsku zbog odbijanja da prime izbeglice po obaveznim kvotama EU samo širi jaz između istoka i zapada EU.
Političke konstrukcije s vrha nadole – kakve stvara EU sa svim svojim antidemokratskim institucijama poput Evropske komisije i Evropskog parlamenta, koje suzbijaju osnovna nacionalna prava svojim sado-mazo karakterom – potpuno su neizbežne. Kao što iskustvo Vašingtona kao jedine supersila posle pada Sovjetskog Saveza to pokazuje, model aktera sa visokim šansama naspram autsajdera više nije održiv. Histerični lavež onih koji najglasnije laju to i pokazuje. Šiptari spremaju napad, 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne Srbiju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Novi Standard
