"Što se Hrvatske tiče, nama je žao svakog života i srpskog i hrvatskog i svih koji su poginuli u "Oluji" i Domovinskom ratu uopšte. Ne veselimo se ničijoj tuzi i verujemo u zajedničku budućnost svih hrvatskih građana", kazala je u subotu u Kninu predsjednica Republike Kolinda Grabar Kitarović.
Dodala je da se slaže s kninskim gradonačelnikom Markom Jelićem kada kaže da bi se trebalo pokloniti i srpskim žrtvama.
Hrvatska predsednica ocenila je da su Srbe iz svojih domova isterale "vlasti iz Beograda", a ne akcija vojno-policijskih snaga, u kojoj je stradalo više od 2.000 ljudi.
"Nadam se jednoga dana da ćemo biti u stanju zajedno obeležiti "Oluju" kao akciju koja je prekinula velikosrpsku politiku u kojoj su žrtve bili i mnogi Srbi i koje su upravo njihovo lokalno vodstvo i vlasti iz Beograda isterali iz njihovih domova", kaže Grabar Kitarović.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" proterano je više od 200.000 krajiških Srba, dok je više od 2.000 izgubilo život ili se vode kao nestali. Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.
Akcija "Oluja" se smatra jednim od najmasovnijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ u sukobima '90-tih godina prošlog veka.
Proces identifikacije žrtava je prespor, iako se u Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu godinama nalaze ostaci ubijenih u Oluji. Porodice ubijenih i nestalih smatraju da nema volje da se ovo pitanje reši. Izvinjenja iz Hrvatske, kad su u pitanju zvaničnici, njima nikada nisu stigla.
Međutim, ovih dana Inicijativa mladih za ljudska prava iz Zagreba skuplja potpise građana koji se izvinjavaju za zločine.
"Mi smo želeli reći i Vladi RH da se povede ovim primerom i da se izvini. To je minimum solidarnosti za žrtve, zbog kršenja ljudskih prava, zločina i neprocesuiranja tih zločina", kaže Nikola Puharić iz ove inicijative.
Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" obeležen je u petak na stadionu "Veternik" u Novom Sadu. Obeležavanje je počelo parastosom, koji je služio patrijarh Irinej.
Manifestaciji obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, srpski patrijarh Irinej, predstavnici Srba iz regiona, premijerka Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i drugi zvaničnici.
U svim gradovima u Srbiji juče i danas se održavaju pomeni žrtvama "Oluje", dok se ta akcija u Hrvatskoj slavi, u Kninskoj tvrđavi, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. U Kninu će biti održan i vojno akrobatski ceremonijalni program, u srpskim manastirima i crkvama - parastos. Centralna služba se održava u Crkvi Svetog Marka, u Beogradu.
Pročitajte OVDE najpotresnije priče o srpskim žrtvama u "Oluji".
Izvor: N1
