Kako je potvrdio i Vladimir Putin, prema najzagonetnijoj planeti Sunčevog sistema zajedno će poslati 2026-te godine aparat Venera-D.
U kosmos će ga izneti nova ruska teška raketa-nosač Angara.. Tim povdom je učesnik projekta Irina Kovaljenko objasnila:
„Postoje dve varijante leta prema Veneri. Kratki let koji bi potrajao četiri meseca i dugi – od pola godine. U oba slučaja je potrebna priblićžno ista pšotrošnja goriva, a i korisni teret kojji će Angara izneti na orbitu – biće faktički isti. Za 2026-tu godinu je optimalniji let od šest meseci koji bi počeo u junu“.
Prema njenim rečima, satelit koji će tada uz pomoć Angare biti lansiran treba da oko Venere kruži tri godine. Sa njega bi potom na površinu planete bile poslate dve sonde. Prva bi trebalo da šalje podatke dva dana, a druga dva meseca.
„Temperatura na površini Venere je 500 stepeni. Zato će – otkriva Kovaljenko - sonde biti manjih dimenzija jer su manje zaštićenije od takvih temepratura i mogu da duže funkcionišu“.
Rusija će u zajedničkom projektu biti zadužena za raketu-nosača i kosmički aparat, a američka agencija NASA za merne elemente za male sonde koje će biti spuštene na Veneru.
Moguće je da će biti u projekat uključena i sonda za izučavanje Venerine atmosfere. Na naučnom delu projekta zajedno rade stručnjaci različitih profila iz obe zemlje. Ranije je projekat Venera-D bio samo ruski federalni projekat čija je realizacija bila predviđena za 2015-tu.
Prvi ljudski aparat je Veneru 1961-ve spustio SSSR. Bila je to Venera-1. Usledili su aparati iz tri serije – Venera (1967-me je već startovala Venera-4), Zond i Vega.
Najuspešnija je bila Venera-7 koja se 1970-te prva meko sputila na planetu i poslala na Zemlju podatke o temperaturi i pritisku, kao i o gasovima u atmosferi Venere.
Prve fotografije na Zemlju je poslala Venera-9.
Pročitajte OVDE ko to preti Rusiji sajber ratom?
