U okviru javne rasprave koja će biti vođena do kraja ove godine, planirano je da se održe "tribine u Gračanici i Prizrenu", na kojima će, prema planu, učestvovati predstavnici manjinskih zajednica, uključujući i Srbe.
Poslanik Srpske liste u kosovskoj skupštini i član Odbora Zoran Mojsilović rekao je na sednici da Srpska lista neće učestvovati u javnoj raspravi i da njeni predstavnici neće prisustvovati tribini u Gračanici.
On je ranije rekao da je navedena odluka da se kroz izmene zakona, umesto kroz izmene Ustava, izvrši transformacija KSB suprotna interesima Srba i Rezoluciji UN 1244.
Međutim, kako navodi prištinski "Zeri", transformacija KSB u vojsku može da bude sprovedena samo u skladu sa kosovskim ustavom, imajući u vidu i zabrinutost svih manjinskih zajednica, rekli su predstavnici Kancelarije EU u Prištini za ovaj list.
- Evropska unija traži da se transformacija KSB izvrši u skladu sa Ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i zabrinutosti svih zajednica u zemlji, a ne na način kako je to učinjeno prilikom prvog čitanja u parlamentu, bez saglasnosti Srpske liste - naveli su iz misije EU u Prištini.
"Zeri" piše da su iz Kancelarije EU rekli da podržavaju sveobuhvati proces koji dovodi do usvajanja zakona o transformaciji KBS.
Prema zvaničnim podacima, KSB imaju 5.000 aktivnih pripadnika i 3.000 u rezervnom sastavu, a u tom sastavu je i stotinjak pripadnika srpske zajednice, od kojih dvojica sa činom majora.
Planom transformacije, predviđeno je da se broj aktivnih pripadnika poveća za sto odsto, a prvi konkurs za popunjavanje novootvorenih radnih mesta u resornom ministarstvu odbrane i strukturama ove službe biće raspisan početkom naredne godine.
Kosovski parlament je prošle nedelje usvojio tri zakona o transformaciji KSB u vojsku s ciljem da zaobiđu ustavne prome za koje moraju da se pitaju i predstavnici srpske zajednice.
Prištinski mediji pišu danas da usvajanje tri nacrta zakona u načelu u kosovskoj skupštini ne definišu Kosovske snage bezbednosti (KSB) kao vojnu silu, navodeći da funkcija i ustavni mandat KSB-a ostaju nepromenjeni.
Sudeći po onome što je rečeno u paketu nacrta tri zakona, koji regulišu položaj i ulogu KSB-a u kosovskom društvu, bivši predsedavajući Ustavnog suda Enver Hasani je naveo nekoliko karakteristika KSB-a, kao ustavne institucije, preneo je RTS.
Prema njegovim rečima, pravna infrastruktura za postepenu transformaciju KSB-a u vojsku u celini, liči na japanski slučaj, kako po obliku tako i sadržaju. Ustav Japana, navodi se, zabranjuje formiranje vojske, iako imaju odbrambene snage, koje izgledaju kao standardna vojska.
Japanski premijer Šinzo Abe predložio je 2013 godine promenu imena, čime bi, u suštini, postojeće snage bile priznate kao vojska. Razlog za inicijativu o promeni imena Japanci su naveli, "agresivne korake" Kine u vezi sa spornim ostrvima u Istočnom kineskom moru.
U centralnim institucijama u Prištini, kao razlog za transformaciju KSB-a u vojsku, navode zaokruživanje državnosti i integriteta na celoj teritoriji Kosova.
Inače, KSB nastale su transformacijom iz Kosovskog zaštitinog korpusa (KZK) 2009. godine, a ta formacija zvaničnom demilitarizacijom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Pripadnici OVK postali su članovi KZK-a. Kosovskim ustavom KSB su zadužene za intervenciju prilikom prirodnih nepogoda.
Početak transformacije KSB-a u vojsku pokrenut u vladi i nastavljen u skupštini, zaobilazi kosovski Ustav, po kojem je za promenu manadata postojeće formacije potrebna saglasnost i srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu.
Kancelarije EU u Prištini pozvala je na odgovorajući proces usvajanja zakonodavstva o transformaciji KSB-a, u skladu s ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i brige svih zajednica na Kosovu, kao i sve relevantne zainteresovane strane.
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj rekao je da će izgradnja punog kapaciteta kosovskih oružanih snaga trajati oko deset godina i da će biti podeljena u tri faze. Haradinaj tvrdi da će institucije u Prištini u potpunosti poštovati mandat misije Kfora, dok će KSB ostati partner međunarodnim vojnim snagama.
Na Kosovu, dodaje Haradinaj, neće biti bezbednosnog vakuuma, a transformacija KSB stvoriće 2.500 novih radnih mesta.
Pročitajte OVDE kako je to ministar Crne Gore zabio prst u oko Srbiji.
Izvor: Tanjug
