Pravda

Ekskluzivno za Pravdu Igor Miklja Količina negativnih reakcija na domaćim forumima na ovu iskrenu i ljudsku rečenicu bila je zapanjujuća. Slično se dešava i sada kada on pokušava da se vrati tenisu i rezultatima koje je ostvarivao, a to ide u stilu toplo-hladno, trenutno više hladno. Često umemo da se ljutimo na Matsa Vilandera, jer smatramo da ne vrednuje dovoljno uspehe koje je do sad ostvario naš teniser ali je on sa svojim komentarima u odnosu na deo naše internet javnosti majka Tereza! Teško mi je da citiram često uvredljive komentare, i više pokušavam da shvatim, šta je to što pokreće neke ljude da tako reaguju. Šta je to tako strašno izgovorio i uradio sportista, koji je praktično od trinaeste godine svog života profesionalac, i čiji je komletni život od tada bio predodređen da bude maksimalno opterećen svim onim što je od njega napravilo jednog od najboljih, ne samo u istoriji tenisa već i sporta uopšte. Kakvo pravo ima bilo ko da se ljuti na onoga koji im je evo već čitavu deceniju priređivao momente veselja i slavlja, pobeđujući na turnirima na kojima nismo ni sanjali da će pobednik biti neko iz naše zemlje. 12 gren slem titula osvojio je u eri Federera i Nadala, najboljih igrača koje je uz Samprasa svet video. U međusobnim duelima sa Rodžerom i Rafom ima više pobeda. Novak je jedini srpski sportista čije se ime po čuvenju i korisnosti za sport uopšte, nalazi u istoj ravni sa Peleom, DŽordanom, Šumaherom, Mesijem, Federerom itd. To što je on uradio u okviru sporta bi u nekoj drugoj oblasti moglo da se meri jedino sa tim da čujemo da Srbija sprema neki svoj spejs šatl za istraživanje kosmosa ili da Partizan i Crvena Zvezda u sledećih 10 godina osvoje 7 liga šampiona-dobro sad sam baš preterao, to sa fudbalom nije ni u rangu naučne fantastike. Ipak, da se uozbiljim i vratim na pokušaj objašnjenja na toliku ljutnju dela javnosti. Tu moram da se vratim na početak teksta i Andrićev citat u kome prepoznajete neostvarene i dokone ljude koji žive svoj život kroz druge, i svoja zadovoljstva i frustracije sa druge strane, vezuju za nešto ili nekog drugog. Oni izjavu vrhunskog sportiste koji iskreno kaže da se malo zasitio i da mora da pronađe nove motive posle skoro decenijske dominacije doživljavaju kao izdaju, što je naravno potpuno besmisleno. Aj još delimično mogu te reakcije da razumem, što imaju privid da im se ruši jedna bajka u kojoj su živeli ali nikako ne mogu da razumem a kamoli opravdam vređanja koja su usmerena na ono što je Novak istakao kao prioritete u životu, misleći pre svega na porodicu. Šta je pogrešno ili čudno u tom izboru? Nisam ničiji advokat i ne zanima me šta se dešava u bilo čijoj porodici ali se stvorila jedna sumanuta negativna atmosfera i zavist oko aktivnosti familije Đoković van tenisa. A šta Novak i njegova porodica rade? Skupljaju preko svoje fondacije ogromna sredstva, koja se daju pre svega, deci u Srbiji za raznorazne potrebe, od gradnje vrtića do sportskih terena i nabavke mnogih stvari i pomagala. Širiti negativnu atmosferu i komentare oko ovih krajnje altruističkih postupaka porodice Đoković pokazuje ozbiljne znake devijantnosti dela društva i na tome moramo ozbiljno da poradimo ne zbog Đokovića, već zbog svih ostalih koji ovde živimo. Nisam sklon nikakvom idolopoklonstvu pa i u odnosu na Novaka ali sam osetio potrebu da ovo napišem ne kao odbranu Novaka Đokovića, već nekih osnovnih pravila normalnog ponašanja koja su danas kod nas ozbiljno narušena. I da završim sa još jednim citatom Ive Andrića: "Ima u nekim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu stvoriti i izmisliti." Izvor: Pravda