Piše: Ivana Borić, Srpska desnica
Molim da se Kandić, Milić, Zajević i ostale drugarice u crnom (ako sam neku zaboravila, izvinjavam se unapred, greška je namerna) ne čude previše. U istoriji srpskog naroda zauvek će biti upisan taj Milosrdni anđeo. I zamislite, postoje dokazi koji to dokazuju –ŽRTVE.
Srbija, odnosno tadašnja SR Jugoslavija podnela je tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Ali se sud proglasio nenadlžnim i sugerisao, uz pritiske Amerike i Britanije da se tužba povuče. Ko je bio u Srbiji najveći lobista NATO alijanse? Pa naravno, Vuk Drašković. Ministar spoljnih poslova. U državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Sa legendarnom izjavom za NIN da je tužba podneta u vreme NATO bombardovanjai da je pisana antipameću, tipičnom za režim Slobodana Miloševića. No, Vuk se verovatno nerado seća koalicije sa SPS-om, baš te 1999.godine kada je bio potpredsednik Vlade. Ali se zato sećamo njegove antologijske izjave „... rat je prošao, Milošević otišao. I državni interes je ulazak u NATO.“
Samo... Nikako da dobijem Vukov odgovor li je državni interes bila smrt Milice Rakić? O tome se vodeći zagovornici NATO pakta i svega antisrpskog ne izjašnjavaju. Verovatno su im Šiptari i Hrvati mnogo bliži od nevino stradalih srpskih žrtava.
Tužba je odbačena 2004.godine. Razlog – sud u Hagu nije nadležan. Gle čuda!
Prošlo je 19.godina od NATO agresije. Kažu bila je to mirnodopska akcija. I nije istina da svaka sledeće godina manje boli. Boli podjednako. Jer su posledice sve više vidljive.
Skupština Srbije je pokrenula inicijativu za formiranje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999.godine. Jer su nas bombardovali osiromašenim uranijumom. I koliko god to bilo javno, posledice su prećutkivane. Konačno se skupilo hrabrosti da se dokaže veza između upotrebe projektila sa osiromašenim uranijom i porasta obolelih od raka.
Ubijali su za vreme agresije. Ali ubistva traju i danas. Poput horor filma... Svako spominjanje tog Milosrdnog anđela treba da nas podseti na broj žrtava, na genocid koji su, svi okupljeni oko NATO-a, pokušali da izvedu nad civilnim stanovništvom Srbije. Genocid koji podrazumeva kontinuirano sistematsko uništenje.
Ali konačno... Istina je postala državni prioritet.
A ženske sa početka priče... Iskreno mi je žao što nemaju prilike da zagrle bar jednu „lekovitu“ NATO granatu. Za koju tvrde da nema štetna dejstva.
Šta će uraditi organizacije roditelja nakon policijske zabrane “Sveroditeljskog protesta” saznajte OVDE.
Izvor: Alo
