Autor ovog filma jedan je od retkih neposrednih svedoka koji su imali direktan pristup poslednjem predsedniku Sovjetskog Saveza i dvojici prvih predsednika Rusije, koji su prošli tehničke i sigurnosne provere da bi se u tolikoj meri približili trojici moćnih ljudi. Manski je takođe, kao službenik Državne televizije, bio i učesnik bitnih događaja u savremenoj istoriji Rusije, koji su doneli promene u životima građana ne samo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza već i na globalnom nivou.
Dugometražni dokumentarni film “Putinovi sveodci” počinje bajkolikom slikom zvonika pravoslavne crkve - moskovskog hrama Vasilija Blaženog. Sledi rez na ''jato'' motocikala sa prikolicama na kremaljskom pločniku, koji se za nekoliko trenutaka iz neutralne formacije raspoređuju u štit koji okružije vozilo “sa registarskim tablicama broj jedan” u kome sedi predsednik Ruske Federacije.
Ovaj vreli prizor sa ledenog pločnika uvod je u neobičan film, koji je imao svetsku premijeru na 53. Karlovarskom međunarodnom filmskom festivalu.
Kako film teče, ređaju se kadrovi iz porodičnog života Vitalija Manksog. 1. januara 2000.godine njegove ćerkice i supruga Natalija ispod jelke radosno otvaraju poklone. Na ekranu uključenog televizora nije pušten novogodišnji program, već obraćanje aktuelnog predsednika Rusije, Borisa Jeljcina, koji je odlučio da se povuče sa položaja i predlaže predsenika u v. d. statusu - Vladimira Putina.
U filmu Vitalija Manskog prikazane su scene iz Izbornog štaba Vladimira Putina, iz doma Borisa Jeljcina, dok u naručju drži majušnog unuka koga u izbornoj noći odrasli začikavaju da izgovori ime novog predsednika Rusije, portret Jeljcinove energične kćerke, belog telefona kojim Jeljcin traži da čuje novoizabrnaog predsednika i da mu čestita, ali poziv ipak izostaje…
Izvor: Blic
