Najnovije

Najsrećnija, najslobodnija i najsigurnija zemlja na svetu! Svako bi u njoj voleo da živi

Britanski list Gardijan započeo je s objavom serijala članaka pod naslovom "Apsajd" čije će teme biti, ukratko, o svemu što je na svetu dobro, pohvalno i uliva nadu u bolju budućnost. Stoga je sasvim prirodno bilo da među prvim tekstovima u seriji bude onaj o Finskoj. Reportažu iz jedne od najuređenijih i po gotovo svim parametrima najboljih i najuspešnijih država na svetu napisao je Jon Henley. Tekst počinje s gladi koja je pre 150 godina pogodila veliki deo Evrope. Među njima i jedan prilično zaostali deo tadašnje carske Rusije, Finsku, u kojoj je od gladi umrlo više od 10 posto populacije - oko 250.000 ljudi.

Finska (Foto: Jutjub)

Prošle godine, na stotu godišnjicu državnosti, Finska je prema merodavnim međunarodnim telima i pokazateljima bila ocenjena kao najstabilnija, najsigurnija i najbolje upravljana, vođena država na svetu. Uz to je bila i treća najbogatija, treća najmanje korumpirana, druga najprogresivnija u društvenim pitanjima i treća najpravednija kad je u pitanju socijalni status građana.

Finsko pravosuđe smatra se najnezavisnijim na svetu, policija uživa najviše poverenje građana, banke su najstabilnije, finske kompanije druge po stepenu etičnosti, izbori u državi drugi najslobodniji na svetu, a građani Finske uživaju u najvišem stepenu ličnih sloboda, prava izbora i opšte dobrobiti.

Ako ste mislili da je to kraj - nije. Oko 5,5 miliona stanovnika Finske uživa u trećoj najvećoj jednakosti među polovima i petoj najnižoj razlici u prihodima među građanima, to jest nejednakosti u bogatstvu. Bebe u Finskoj najmanje pate od premale težine, deca su najsigurnija, a tinejdžeri su drugi na svetu u čitanju. Tek treći u prirodnim naukama, šali se Henley.

Da bi proverio koja je to tajna finskog uspeha autor je razgovarao s nizom sagovornika iz države "hiljadu jezera". Počeo je u Helsinkiju s Bengtom Holmstromom, dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju koji je poznat po tome da nije sklon velikim rečima. Pa ipak, ni on ne beži od velikog napretka u zadnjih vek i po.

- Ako pogledate gde smo bili onda i gde smo sada, mislim da apsolutno možemo govoriti o finskom čudu. A kako se to dogodilo? E, to je dobro pitanje.

Naravno, treba biti oprezan kad se traži takozvana "formula za uspeh". U svetu ne postoje dve iste države, čije su okolnosti, istorija i ljudi identični. Pa tako ni ono što je uspelo u Finskoj ne bi nužno uspelo u nekoj drugoj državi. Štaviše, s obzirom na nešto duži oporavak iz recentne globalne recesije, na nezaposlenost od 8 posto i sve veću podršku populističkoj i nacionalističkoj stranci (20 posto), mnogi Finci će reći da im država više nije onakva kao što je bila pre.

No, ako malo (ne)opravdanog gunđanja ostavimo po strani, odgovori na pitanje šta Finsku čini uspešnom prilično su zanimljivi. Naročito ako pitanje postavite, između ostalih, ekonomisti, filozofu, sociologu i bivšoj predsednici države.

- Mi živimo u hladnom, oštrom i zabačenom području. Svaka osoba mora naporno raditi za sebe. Ali to često nije dovoljno, trebate pomoći i svojim susedima - priča Tarja Halonen koja je bila predsednica Finske između 2000. i 2012. godine.

Da su geografski položaj i oštra klima među ključnim faktorima koji su oblikovali Finsku i Fince, smatra i bivši američki ambasador u Helsinkiju, Brus Orek (njemu se, usput budi rečeno, Finska toliko svidela da je nakon završetka mandata ostao da živi u Helsinkiju).

To je bio izrazit, dugoročan uticaj. Zbog toga su Finci samostalni, drže do privatnosti, ali istovremeno zavise o vrlo kooperativnom društvu u kojem pravila puno znače. To je kulturološka stvar, ali je postala deo nacionalne "hemije".

Finci bi to opisali rečju "sisu" - neka vrsta hrabrog, nepokolebljivog ustrajanja bez obzira na posledice. To je i među glavnim razlozima zašto je tokom 1939. i 1940. njihova vojska od 350.000 ljudi u dva navrata odbila napade trostruko većih sovjetskih snaga i pritom im zadala pet puta veće gubitke nego što su sami pretrpeli. No, postoji i druga reč - "talkoo".

- To znači raditi zajedno, kolektivno, za specifičan cilj. Spremiti žetvu, pripremiti drva, skupiti novac. Sve je stvar saradnje. Svi zajedno i jednako - kaže nagrađivana spisateljica i autorka istorijskih romana Sirpa Kahkonen.

Kooperacija i relativna jednakost česti su motiv. Nakon što je 600 godina provela pod švedskom vlasti pa još sto pod ruskom, Finska je bila "uopšteno i demokratski siromašna".

- Nije bilo kmetova, ali ni izrazito bogate aristokratije. Društvo nije bilo hijerarhijski ustrojeno - objašnjava Kahkonen.

- Razlike između društvenih klasa u Finskoj su bile manje nego što je to uobičajeno, i to davno pre nego što smo stekli nezavisnost. Čak je i industrijska revolucija ovde bila skromna. Nije bilo Rotšilda, nije bilo Fordova, čak ni dinastije kao što su Valenbergovi u Švedskoj - objašnjava sociolog Rita Jalinoja.

To je vidljivo čak i u današnjem čistom, funkcionalnom i naočigled prosperitetnom Helsinkiju:

- Mogli biste hodati ulicom rame uz rame pokraj najbogatijeg čoveka u gradu, a da to ne biste znali - kaže Orek, dok Halonen dodaje: - Ovde ne gledate na ljude s visoka, niti se gledate u vis. Gledate ljude kao svoje jednake.

Trenutno najuspešnija finska kompanija je Supersel, studio za proizvodnju video igara iz kojeg je izašao i popularni “Kleš ov Klans”. Samo tokom 2016. godine Supersel je platio više od 800 miliona evra u porezima, a pritom je zapošljavao čak sedam od deset Finaca s najvećim primanjima u državi. Ova sedmorka, zajedno s ostatkom od 10.000 građana s najvećim platama, svake godine na Dan nezavisnosti osvane na listi koja prikazuje koliko su poreza platili. U Finskoj veliku pažnju pridaju dužnostima građana, ali i transparentnosti.

I za uspeh besplatnog obrazovnog sistema, čiji su temelji postavljeni još 1866., davno pre sticanja državne nezavisnosti, korene valja tražiti u egalitarnom društvu, tvrdi sociolog Jalinoja.

- Obrazovanje je bilo ključ našeg napretka, dodaje.

I ne samo to, napomenuće filozof i profesor emeritus Ilka Niniluoto: - Cela naša država je socijalni konstrukt koji su stvorili univerzitetski profesori.

- Akademici koji su stali na čelo nacionalnog pokreta formirali su Finsku kao naciju, njen jezik, njenu istoriju, književnost, muziku, simbole, folklor. Vođa našeg nacionalnog pokreta bio je profesor filozofije, kaže Niniluoto, aludirajući na svojevrsnog "oca nacije" Adolfa Ivara Arvidsona.

Od sticanja nezavisnosti, gotovo trećina finskih državnih zvaničnika dolazila je iz redova univerzitetskih profesora, uključujući i polovinu premijera iz najranijeg razdoblja državnosti:

- Oni su oblikovali Finsku kao zemlju kakvu danas poznajemo. Ali ono što je ključno, oni su takođe stvorili poverenje u socijalnu mobilnost i doneli stvarnu veru u obrazovanje. To su nam ostavili u nasleđe, zaključuje Niniluoto.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih su Finsku oduvek uvrštavali među one s najvišom stopom pismenosti je i jedan dekret iz 19. veka prema kome nije bilo moguće sklopiti brak u Luteranskoj crkvi ako i budući muž i buduća žena nisu pre toga prošli test čitanja.

- Prilično snažan podstrek da naučite čitanje, zar ne?, primećuje bivša predsednica Halonen.

Finska je takođe bila među pionirima polne ravnopravnosti. Žene su se onde već 1906. kandidovale na izborima, a sačinjavale su gotovo 10 posto saziva prvog parlamenta (danas u parlamentu sedi 42 posto zastupnica). Na univerzitetima je 1930. godine među upisanima bilo 30 posto studentkinja.

- Žene u Finskoj svoja su prava shvatile ozbiljno, a muškarci su to prihvatili, kaže Halonen.
Ravnopravnost polova takođe je samo deo ukupne slike. Finska je takođe imala sreće da su imali mudre ratne i poratne lidere, insistira Holmstrom.

 - Oni su razmišljali o dobrobiti države i donosili velike, smislene odluke. Pritom su imali konsenzualnu podršku jer su svi znali da se borimo za naš opstanak. 

Te odluke donosile su različite koalicione vlade, uglavnom po pitanju velikih industrijskih i infrastrukturnih projekata koji su u kasnijim godinama višestruko isplatili uloženo. Današnja moderna Finska, prijateljski nastrojena prema hajtek industriji i start-apovima "rođena" je iz rekordnog investiranja u razvoj i istraživanje tokom 90-ih godina, na koje se tada trošilo oko 4 posto BDP-a.

Finska je stalno beležila stabilni rast -  kroz rat, kroz kolaps Sovjetskog Saveza i duboku recesiju '90-ih godina - te je u proteklom veku njihova privreda je rasla po stopi s kojom se može meriti samo rast Japana. To je i podstaklo poverenje u državne institucije.

LJudi ovde konstantno kritikuju vladu, često iz vrlo dobrih razloga. Ali u osnovi joj veruju - smatra Kahkonen.

Nakon svega napisanog Henley zaključuje da je "magična formula uspeha" Finske skup više faktora: Samopouzdanja, saradnje, jednakosti, poštovanja za obrazovanje i obrazovane, poverenja. Zapravo se sve svodi na drugačiji kvalitet odnosa, svojevrsne nordijske teorije ljubavi koja je u manjem obliku pristuna i u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, objašnjava finska novinarka Anu Partanen koja trenutno živi u NJujorku.

- Na porodičnom planuje to svest da odnosi mogu zaista procvetati samo između pojedinaca - roditelja, dece, bračnih drugova - koji su jednaki i nezavisni. U društvu to znači da su izbori politika vođeni time da osiguraju najveći nivo nezavisnosti, slobode i prilike za svakoga.

Upoznajte OVDE najlepše selo na svetu.

Izvor: The Guardian, Jutarnji list

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Finska je proglašena za najbolju zemlju u 2019. godini kada su putovanja i turizam u pitanju.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube