Sporazum o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF) dogovoren između Sjedinjenih Država i tadašnjeg Sovjetskog saveza 1987. godine, okončan je danas, 2. avgusta, jer su se obe zemlje potpisnice povukle iz ovog tridesetjednogodišnjeg sporazuma.

"Sjedinjene Države su 2. februara dale Rusiji šest meseci da se vrate poštovanju Sporazuma o nuklearnim projektilima srednjeg dometa. Rusija je to odbila, tako da sporazum završava danas. Sjedinjene Države neće biti deo sporazuma kojeg drugi krše. Rusija nosi svu odgovornost", napisao je državni sekretar Majk Pompeo na "Tviteru".

Okončanje sporazuma komentarisao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je na Tviteru napisao da Rusija snosi svu odgovornost za propast sporazuma.

"NATO će odgovoriti na odmeren i odgovoran način na značajne rizike koje predstavlja ruski 9M729 projektil za bezbednost Alijanse. Mi smo dogovorili uravnotežen, koordinisan i odbrambeni paket mera kako bismo osigurali da odbrambeni stav NATO-a ostaje vjerodostojan i efikasan", navodi se u zvaničnom saopštenju Alijanse.

Bilateralnim sporazumom Sovjetskog saveza, odnosno danas Rusije i Sjedinjenih Država zabranjena je proizvodnja, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Sporazum su 1988. ratifikovali tadašnji predsednici SAD i Sovjetskog Saveza, Ronald Regan i Mihail Gorbačov.

INF sporazum je održavao evropski prostor bez nuklearnih raketa tri decenije a, prema pisanju britanskog "Gardijana", gotovo 2.700 krstarećih i balističkih raketa uništeno je u skladu sa sporazumom.

Svet bez kočnice za nuklearni rat

Kritičari upozoravaju da bi povlačenje iz INF-a moglo dovesti do nove trke naoružanjem između Sjedinjenih Država i Rusije.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog porasta napetosti između nuklearno naoružanih zemalja, upozoravajući kako će "svet izgubiti neprocenjivu kočnicu za nuklearni rat" sa istekom Sporazuma o nuklearnim projektilima srednjeg dometa INF u petak.

- Ovo će verovatno povećati, a ne smanjiti pretnju koju predstavljaju balističke rakete - rekao je Gutereš novinarima.

INF i naslednik hladnoratovskog sporazuma ‘START’ kojim se regulišu snage dugog dometa, ‘Novi START’ sporazum između Rusije i SAD koji je stupio na snagu 2011. godine, dva su temelja kontrole oružja ove dve zemlje. Sporazum Novi START ističe 2021. ukoliko se predsednici zemalja potpisnica ne dogovore o produženju.

- Snažno podržavam Sjedinjene Države i Rusku Federaciju da produže takozvani dogovor 'Novi START’' kako bi se osigurala stabilnost i vreme za pregovore o budućim merama kontrole oružja - rekao je Gutereš.

Zašto se zemlje povlače iz INF-a?

- Sjedinjene Države će ukinuti svoje obveze iz sporazuma INF i početi proces povlačenja iz sporazuma koji će biti dovršen za šest meseci, osim ako Rusija ne ispoštuje svoje obveze i uništi sve rakete, lansere i opremu koja krši sporazum - rekao je predsednik Donald Tramp u saopštenju u februaru ove godine kada su SAD najavile svoje povlačenje.

Sjedinjene Države i NATO uporno optužuju Rusiju zbog razvoja sistema oružja za koje tvrde da predstavlja kršenje sporazuma, specifično razvoja 9M729 krstarećeg projektila, također poznatog kao SSC-8 koji prema NATO-u ima domet od 1.500 kilometara.

Par dana nakon američke najave oglasio se ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da će Moskva uputiti recipročan odgovor Americi kada je reč o istupanju iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF) u narednih šest meseci.

Lavrov je rekao da je predsednik Vladimir Putin utvrdio poziciju Rusije i da će odgovor biti "kao odraz u ogledalu".

- Amerikanci su suspendovali svoje učešće u tom sporazumu. Mi smo uradili isto. U skladu s tim, posle isticanja perioda od šest meseci, u skladu sa rezultatima zvanične note SAD-a o povlačenju iz tog sporazuma, dogovor više neće biti operativan - izjavio je tada Lavrov.

Oživljavanje hladnoratovske trke u naoružanju

SAD su optuživale Rusiju da krši sporazum što Moskva s druge strane demantuje. Rusija je optužila SAD za "izmišljene optužbe" i najavila da sebi daje dve godine da razvije nove rakete.

Evropske sile su takođe podržale isključenje SAD iz sporazuma, ukoliko Rusija ne ukloni sporne rakete.

Nakon najava zemalja o isključenju iz sporazuma, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da NATO treba da se sprema za svet sa više ruskih raketa.

- Moramo da budemo spremni, da planiramo svet bez sporazuma INF. Mogu sasvim sigurno da kažem da će naš odgovor biti uravnotežen i koordinisan u celom NATO. Nemamo nameru da razmeštamo nove nuklearne rakete u Evropi - kazao je Stoltenberg u martu.

Stoltenberg je takođe rekao da NATO neće kopirati ono što Rusija radi.

U intervjuu za rusku "Interfax" novinsku agenciju, osamdesetosmogodišnji bivši lider Sovjetskog saveza Gorbačov rekao je 1. avgusta da je odluka Vašingtona da se povuče iz INF sporazuma dovela ‘globalnu politiku do neizvesnosti i njen razvoj do haosa’.

On je pozvao obe uključene strane da se koncentrišu na očuvanje "Novog START-a" kao "strateškog stuba globalne bezbednosti" ali je jednako tako dodao da "sudeći prema izjavama zvaničnika američke administracije, budućnost i ovog sporazuma je neizvesna".

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da će Moskva 2. avgusta izdati saopštenje vezano za INF.

- Bez INF sporazuma kao i sporazuma Novi START koji uskoro ističe, više neće biti pravno obavezujućih dokazivih granica za dva najveća svetska nuklearna arsenala, prvi put u gotovo pola stoleća - rekao je predsedavajući Asocijacije za kontrolu oružja iz Vašingtona Tomas Kantrimen.

Kraj INF sporazuma dolazi u momentu kada međunarodna zajednica pokušava da pronađe način kako da odgovori na pretnje nuklearnim oružjem iz Severne Koreje i pokušajima spasavanja iranskog nuklearnog sporazuma kojeg su 2015. godine Sjedinjene Države takođe napustile.

Pročitajte OVDEgde se to na Istoku rađa nova superdržava za koju je Putin dao zeleno svetlo.

Izvor: Slobodna Evropa