Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
LJudima je dosta represija, ucena, straha i nemoći. Masovnost litija koje predvodi Srpska Pravoslavna Crkva na čelu sa Mitropolitom Amfilohijem i episkopima i ostalim sveštenstvom je nadmašila sva predviđanja. Skoro trećina stanovništva cele države svaki put izlazi na litije i po svim vremenskim uslovima pokazuje snažan stav i jedinstvo. Zakon koji je perfidno osmišljen kao „Zakon o slobodi veroispovesti“ je upravo i doneo ljudima hrabrost i volju da postignu svoju slobodu.
Direktor Srpsko-Ruskog centra Majak, Vladimir Prebiračević (Foto: majak.rs)
Predsednik Milo Đukanović u jednom nastupu nemoći poručuje da je na ovaj način napadnuta država a upravo je suprotna situacija. Napadnut je on kao personifikacija svega što je loše u Crnoj Gori a namera je da se zaštiti država koju niko ne osporava pa čak ni u Srbiji. On koji osporava Srpsku Pravolavnu Crkvu putem pokušaja otimanja vredne imovine pa preko ne poštovanja zastave kako srpske tako i crnogorske iz vremena u koje bi on da se vrati pa tako poništava odluke od pre sto godina. Iz tog vremena bi da uzme samo ono što mu u ovome sadašnjem momentu odgovara bahato smatrajući da će narod i ovo progutati. Svakim danom ljudi i u sistemu bezbednosti otkazuju poslušnost i pokazuju neki tihi otpor a neki nisu više ni tihi ni nevidljivi. Sve je jača volja naroda kako raste represija.
Histerija vladajuće klike je sve veća pa se čak poteže i za standardnom ustaškom retorikom. Manir koji smo toliko puta osetili na svojoj koži kao narod. Ali narod je spreman da istraje i pokaže da ima stvari koje su preče od veštačkog nacionalnog i verskog inženjeringa. Samo pominjanje „Velikosrpske agresije u Crnoj Gori“ u govoru Mila Đukanovića je dobro poznata mantra u regionu ali koja može da uspeva u Hrvatskoj i Federaciji u Bih za domaće potrebe ali ne i među stanovništvom gde su svi Crnogorci i Srbi ma kako se izjašnjavali u stvari jedan narod sa istom verom i istim jezikom., istim junačkim poreklom i istorijom. Tu ne može biti nikakve agresije osim one koje narod trpi od strane državnog aparata koji je dostigao visok stepen bahatosti da je sada više nego ikad najizvesniji pad sa vlasti . LJudi koji su spremni da svoje sugrađane nazovu ludacima jer su ujedinjeni na litijama protiv ludosti vladajuće klike a sveštenstvu ti isti poručuju da gde god su nosili srpske barjake da tu Srba više nema sa očiglednom aluzijom šta ih čeka nije mesto na čelu države.
Članovi Milove stranke odbijaju poslušnost i u sve većem broju odlaze na litije, više o tome OVDE.
Izvor: majak.rs
