Najnovije

EVO ŠTA JE VUČIĆ ZAPRAVO POTPISAO: Ničim izazvana ruska agresija, Ukrajina u NATO...

Prisutni lideri zemalja na samitu "Ukrajina - Jugoistočna Evropa" potpisali su deklaraciju, a među potpisnicima je i predsednik Srbije. Hod po žici koji Srbiju gura na polje, ne možda antiruske politike, ali definitivno antiruske retorike, a granica između politike i retorike je tanka.

Specifična i delikatna pozicija Srbije je još jednom pala u vrtlog globalnih interesa. Iako je ukrajinski lider, Vladimir Zelenski, i ranije izjavio da na polju očuvanja međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta, te principa Povelje UN očekuje saradnju sa Srbijom, iz očiglednih razloga i problema koje obe zemlje imaju, pitanje Ukrajine i pitanje Kosova i Metohije, ipak nisu iste priče. U Tirani tek oba pitanja dobijaju različite tonove, mada Srbija ima benefit za Kosmet zbog isticanja važnosti principa Povelje UN-a.

Na sajtu vlade Albanije, objavljen je tekst saopštenja sa samita "Ukrajina - Jugoistočna Evropa" u Tirani, u kome je Rusija kritikovana na izuzetno oštar način.

Prethodno je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio da je na njegovu inicijativu iz deklaracije izbačen deo koji se tiče sankcija Rusiji i deo o navodnom ruskom malignom uticaju. Srbija je takođe tražila da se iz saopštenja izbaci konstrukcija "naše države" i "naše zemlje", budući da deo država potpisnica ne priznaje tzv. Kosovo.

"Ničim izazvana vojna agresija protiv Ukrajine ostaje najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru. Ovaj čin agresije je neprihvatljiv i predstavlja nesumnjivo kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, i zločin protiv ukrajinskog naroda", navodi se u prvoj od 12 tačaka zajedničkog saopštenja koje su potpisali svi okupljeni lideri.

"Ponovili smo našu nepokolebljivu podršku ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu u okviru njenih međunarodno priznatih granica iz 1991. godine i ostajemo posvećeni pružanju podrške Ukrajini, koja joj je potrebna kako bi prevladala ruski agresorski rat onoliko dugo koliko je potrebno da se postigne sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u skladu sa Poveljom UN i na osnovu ukrajinske formule mira", dodaje se.

Lideri takođe pozivaju "celu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet".

Kako se dodaje, lideri su "ponovo potvrdili solidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom u njihovoj herojskoj odbrani njihove slobode i njihovih zajedničkih vrednosti".

Potpisnici su naglasili da ih spajaju "zajedničke evropske vrednosti i vizija njihovog daljeg razvoja u okviru ujedinjene Evrope".

 

U saopštenju se dodaje da je ponovo potvrđena rešenost "da se intenziviraju zajednički napori radi obezbeđenja daljeg napretka i međusobne podrške ka članstvu regiona Zapadnog Balkana, Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije u Evropskoj uniji".

Takođe je iskazana podrška ukrajinskim naporima za priključenje NATO-u.

"U potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da bira sopstvene mere bezbednosti. Saveznici u NATO-u i zemlje kandidati pohvaljuju korake preduzete ka njenom budućem članstvu u NATO-u i podržavaju Ukrajinu da postane članica Alijanse čim to uslovi bezbednosti dozvole", navodi se u deklaraciji.

"Obavezujemo se da ćemo povećati naše zajedničke napore u borbi protiv dezinformacija, uključujući lažne narative o ratu, i ostati posvećeni borbi protiv hibridnog ratovanja i izazova sajber bezbednosti, doprinoseći stabilnosti i bezbednosti međunarodne zajednice", navode lideri u zajedničkom saopštenju.

"Danas smo u Tirani potvrdili našu solidarnost i podršku Ukrajini, izrazili posvećenost učestvovanju u oporavku i obnovi Ukrajine nakon rata, kako bismo omogućili ukrajinskom narodu da obnovi svoju zemlju", dodaje se.

Kako zaključuju lideri na samitu "Ukrajina - Jugoistočna Evropa", oni kao "prijatelji Ukrajine" potvrđuju "čvrsto uverenje da će samo ujedinjeni moći da povrate mir, stabilnost i pravičan prosperitet na evropskom kontinentu".

Potpisnici su predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, premijer Albanije Edi Rama, predsednica Saveta ministara BiH Borjana Kristo, premijer Bugarske Nikolaj Denkov, premijer Hrvatske Andrej Plenković i premijer Rumunije Jon - Marsel Čolaku i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.

Pročitajte OVDE o borbama kod Avdejevke

Izvor: Pravda / RT Balkan

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA