BEOGRAD - Antonije Bogićević (1758 - 1813) bio je Karađorđev vojvoda i vođa ustanka u Jadru; Antonijev sin Miloš Bogićević (1811 - 1844) bio je upravnik Beograda i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova; Milošev sin Milan Bogićević (1840 - 1929) bio je ministar inostranih poslova i poslanik Srbije u Berlinu... a Milanov sin Miloš Bogićević, rođen u Beogradu 1876. godine, biće obeležen kao izdajnik Srbije, i kao takav skončaće u jednom berlinskom hotelu 1938. godine. Ni danas se ne zna da li ga je ubila Hitlerova ili srpska tajna policija.
Miloš Bogićević praktično je izbrisan iz srpske istorije, čak je nemoguće pronaći neku njegovu fotografiju iako je sve do početka Velikog rata bio jedan od najuglednijih ljudi u Srbiji. Karijera ovog izdanka slavne porodice tekla je nesmetano: doktorirao je prava u Beču, zatim kraće vreme bio profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Beogradu, a onda se 1904. godine opredelio za diplomatiju. Na ličnu intervenciju kralja Petra Karađorđevića 1904. postavljen je za sekretara poslanstva u Parizu, a već tri godine kasnije postaje otpravnik poslova Poslanstva Srbije u Berlinu. Kad počne Prvi svetski rat, i on bude prinuđen da napusti Berlin. Bogićević će biti prebačen na rad u Kairo. U Egipat se uputio s mesec dana zakašnjenja, u avgustu 1914. godine, a već u proleće 1915. samovoljno napušta našu ambasadu i odlazi u Pariz, pa u Cirih... gde na svoju ruku radi - neuspešno! - na sklapanju mira između Nemačke i Francuske. Srpska vlada pokazuje izuzetnu trpeljivost prema diplomati koji se odmetnuo: iako je tada činovniku koji deset dana neopravdano izostane s posla sledovao otkaz bez prava na penziju, Bogićević je penzionisan tek u septembru 1914. godine. I niko ga ne dira ni čitave tri godine posle rata, sve do 1921. kada je u Narodnoj skupštini na zahtev opozicije protiv njega pokrenuta krivična istraga... od koje je tužilac ubrzo odustao!
Pročitajte još:Evo šta kaže Srbin oslobođen iz ukrajinskog zarobljeništva!Srbi sve više napuštaju Kosmet…
Razlog za ovakvu popustljivost, po svemu sudeći, krio se u činjenici da je Bogićević tokom svog službovanja u Berlinu načinio prepise poverljivih diplomatskih depeša i dokumenata kojima je u šaci držao kraljevsku kuću Karađorđevića. Među njima su bili i spisi koji su ukazivali na ulogu Austrougarske u pripremi Majskog prevrata 1903. godine, u kojem je ubijen kralj Aleksandar Obrenović , i na presto doveden i Karađorđevići. Miloš Bogićević je posle rata napisao nekoliko knjiga u kojima je objavio prepisku između carske Rusije i Kraljevine Srbije, a iz koje je bilo vidljivo da su se obe ove države spremale za rat. Takođe je optuživao vladu Nikole Pašića za pripremu Sarajevskog atentata... Bio je imućan čovek, i na nemačku stranu svakako nije prešao zbog novca, mada je izvesno da je Nemačka finansirala objavljivanje njegovih knjiga. Razloge za njegovu izdaju trebalo bi tražiti u fanatičnoj mržnji prema Nikoli Pašiću, i njegovoj Radikalnoj stranci koja je vodila rusofilsku politiku... zatim u nezadovoljenoj ambiciji i maniji veličine, s kojom se upustio u posredovanje između Nemačke i Francuske. U proleće 1938. našoj ambasadi u Berlinu podneo je zahtev za povratak. Smatra se da je to učinio po Hitlerovom nalogu, koji je u Beogradu hteo da ga postavi na visoku dužnost. Mesec dana kasnije ubijen je u toaletu jednog berlinskog hotela. Ubice nisu otkrivene. Izvor: Blic