Pravda

Nemački tenkovi su jurili ka Moskvi, kod Borodina im se suprotstavila elitna sovjetska 32. divizija sibirskih strelaca koja je stigla iz Vladivostoka. Borili su se Sibirci žestoko, ali je nemački pritisak bio prejak. Na borodinskim padinama 32. sibirska divizija Crvene armije dočekala je svoju smrt, ali se ni jedan njen vojnik nije povukao, ili predao. I nacisti su imali velike gubitke, 3. pešadijski puk divizije „Das Rajh“ bio je izbrisan sa popisa borbenih jedinica. Ali Borodino je bilo ključ prednjih odbrambenih položaja, i kada je zatim pao Možajsk, do Moskve je po autoputu ostalo još samo 100 kilometara. Šta je tada mislio poručnik Baurdžan Momiš-Uli, komandant 1. bataljona Talgarskog puka? Šta da radi sa svojih 700 vojnika, koji su dobili zadatak da drže osam kilometara fronta ispred Moskve? Jedan bataljon nasuprot tri nemačke divizije. A komandant divizije, general Ivan Vasiljevič Panfilov ih je učio „da vojnik odlazi u boj ne da pogine, već da živi“. Moskva, 20. oktobra 1941. Objavljeno je vanredno stanje, glavni grad Sovjetskog Saveza postao je deo fronta. Od stanovnika Moskve formirano je 11 narodne odbrane u kojima je bilo ukupno 100.000 ljudi. Osnovano je još i 25 radnih bataljona i 25 bataljona za održavanje reda, te 1. i 2. divizija moskovskih strelaca. Potpuna mobilizacija grada. Oko pola miliona žena i starijih ljudi danonoćno je kopalo rovove i postavljalo protivtenkovske zapreke. Iskopano je 98 kilometara protivtenkovskih i 8.063 km streljačkih rovova i postavljeno 284 kilometara bodljikave žice. Na bedem, koji je u znoju, krvi i suzama gradilo pola miliona žena, dece i staraca jurnulo je više od 60 nemačkih divizija. Svaka od njih brojala je između 5.000 i 10.000 pripadnika. No, Moskva suzama nije verovala. „Umom treba ratovati“, govorio je general Panfilov. Jer, bitka za Moskvu bila je bitka za puteve ka njoj. Težište nemačke ofanzive bilo je duž automobilskog puta, Volokolamskog druma koji vodi u Moskvu. Tu je napadao nemački 40. oklopni korpus generala Štumea, čija je 10. divizija osvojila važnu raskrsnicu Šelkovo, i koja je trebalo, prema planovima, da prva stigne na Crveni trg. Ali tu je bio i poručnik Momiš-Uli i njegov 1. bataljon Talgarskog puka. Front puka bio je povijen u obliku potkovice. Desne komšije Nemci, leve komšije Nemci, pozadi Nemci, napred Nemci... A panfilovci u centru odbrane Moskve. Nemci su snažnim udarom pokušali da probiju odbranu bataljona i onda da direktno Volokolamskim drumom stignu do centra Moskve. Bili su odbijeni kod sovhoza Buličevo. Bataljon poručnika Momiš-Ulija držao je osam kilometara fronta, četiri puta više nego što bataljon u ratu obično treba da drži. Nemci su delimično zaustavljeni, a kada je general Fišer iz 10. divizije javio generalu Štumeu koliko mu je ljudi preostalo, ovaj je samo zavapio: „Moj bože, jedva za veću patrolu.“

Pročitajte još:Dr Anja Filimonova: Ukrajina po modelu KosovaNATO je spreman za rat sa Rusijom

Ipak, Hitler je tražio poslednji i odlučujući udar na Moskvu. Nemačka komanda je verovala da su sve sovjetske divizije uništene i pretpostavljala je da se radi o 330 divizija i da Sovjeti više nemaju rezervnih snaga. Procena je bila loša, jer se temeljila na sovjetskoj varci o uništenih 330 divizija; taj podatak su Sovjeti poturili vojnom izaslaniku jedne neutralne zemlje, a ovaj je to odmah preneo Nemcima. Nemci su krenuli u poslednji juriš na Moskvu. U početku je to bilo uspešno, jedinice nemačke 3. oklopne armije prešle su kanal Moskva–Volga. Sovjetska vrhovna komanda je na mostobran odmah poslala dve brigade, koje su zaustavile nemački prodor. Nemačka ofanziva je jenjavala, Guderijan je iz svog štaba u Jasnoj Poljani naredio trupama da se povuku i ukopaju. Svojim oficirima je priznao: „Napad na Moskvu nije uspeo, doživeli smo poraz.“ Petog decembra 1941. počela je velika sovjetska kontraofanziva pod Moskvom. Na frontu širokom 1.000 kilometara, od Ostahova do Jeleca, Nemci su bili prisiljeni na povlačenje i bežanje. Bili su odbačeni nekih 200 kilometara od Moskve, izgubili su 500.000 ljudi, 1.300 tenkova, 2.500 topova, 15.000 vozila. Hitler je smenio i kaznio 25 generala, komandante armijskih grupa „Sever“, „Centar“ i „Jug“ i feldmaršala Brauhiča, komandanta kopnene vojske. Izvor: Politika