Pravda

Ako je Gojkovica uzidana u temelje Skadra, da bi se održao, jedna druga prelepa Srpkinja ubačena je u temelje Kosova da se nikad ne održi. Bar tako legenda kaže. Bila jedna lepa devojka, toliko lepa da joj ni ptica u gori nije bila ravna. Od njene lepote gora se razvijala i cvetovi cvetali, i vele da je mnogo izvora gorskih poteklo da bi ona na njima pila vodu. Tolika lepota se proču u sve zemlje okolne i dalje, u zemlje prekomorske. Mnogo prosci su dolazili, ona ne htede nijednog da pogleda. Ovako je legednu o Srpkinji devojci, našem poznatom etno-muzičaru Svetlani Stević, kazivala Vuka Šeherović. Legenda dalje kaže da su, ipak, otac i braća,  devojku obećali sinu jednog cara, ali ona živa nije htela da pristane. Jednog jutra, u sunčevu uzgrejevanju, devojka reče: „Zatekoh junaka što mnoge ropstva izbavi i konja koji poji na izvoru, ja mu se na vernost zakleh i ne mogu zakletvu pogaziti!“ To još više razjari oca i braću, pa je vezaše za konja i dovedoše u široko polje Kosovo, i do grla u živu zemlju zakopaše, i samu ostaviše. Svakog jutra su dolazili da vide da li se predomsilila i dobijali isti odgovor: „Nikad i nikad ne mogu izdati reč svoju i odluku svoju,“ Nad glavom joj graktaše gavranovi i potom se u njenom mladom telu crvi nastaniše i počeše je jesti. I devojka prokle Kosovo. „Svaki narod koji tu bude živeo, neka ga izjedaju njegovi crvi iznutra, kao mene, i neka se sam od sebe raspada. I neka se o Kosovo večno carstva glože, sve dotle dok se narod ne preobrazi i razume odluku moju i reč moju…“ Svetlana Stević se pita „da li je greh prema ovoj Srpkinji, jedan od grehova koji od Kosovskog boja, do danas, traže toliko pogibija, stradanja, bolesti, i da li smo pokajali nevine suze lepe Srpkinje“. Zbilja, da li nam se njene suze javljaju kroz dve druge Srpkinje, tragične sudbine, Majku Jugovića i Kosovsku devojku, kojima ni narodni pevač ne zapamti imena, kao što ga zapamti hrtu Karamanu, Momčilovom jabučilu ili Damjanovom zelenku? Kako soloboditi Kosovo za par sati, pogledajte OVDE. Izvor: Sedmica