Kineski CTG danas već u svom vlasništvu ima 23,3 posto udela u EDP, za preuzimanje ostatka nudi gotovinu, a po deonici je spreman da plati 3,26 eura, što je 5,5 posto premije na cenu s kojom je EDP završio trgovanje na berzi prošlog četvrtka (3,09 eura po dionici), dan pre nego što je stigla kineska ponuda, ali značajno više (17,9 posto) u odnosu na prosek u poslednjih šest meseci.
Time bi vrednost cele EDP grupe, očišćene od dugovanja, dosegla 11,8 milijardi eura (zajedno s dugom ta je vrednost veća: 25,6 milijardi eura). EDP do ponedeljka nije odgovorio na ponudu, niti je s vrha kompanije stigao bilo kakav komentar.
Portugalija, kao i drugi krizom pogođeni delovi evropskog juga, i dosad je bio meta kineskih investitora. Kineski ulagači postali su vlasnici četvrtine portugalskog nacionalnog elektrodistribucijskog lanca Energéticas Nacionais koju je preuzela državna kompanija State Grid Corporation of China.
Kineski konglomerat Fosun kupio je udeo u Millenium BCP, portugalskoj najvećoj banci, kao i u najvećoj portugalskoj osiguravajućoj kući Fidelidade. Londonski dnevnik Fajnenšl Tajms spominje i druge pokušaje velikih kineskih investicija u Evropskoj uniji, ali oni su uglavnom završili s neuspehom, nakon što su Nemačka, Francuska i Italija zaoštrile evropska pravila za preuzimanje, kao i nadzor njihove primene. Ta pravila ne odnose se posebno na Kinu, a dosad su najviše smetnje predstavljala kineskim i arapskim kompanijama.
Za razliku od Berlina, Pariza i Rima, Vlada u Lisabonu izjasnila se da ”nema primedbi na kinesku ponudu”. Portugalski premijer Antonio Kosta odranije je poznat kao oponent protekcionističke investicijske politike Brisela. U velikoj privatizaciji, teškoj 9,2 milijardi eura, kojom se Vlada Portugalije čupala iz krize, kineski su investitori učestvovali u visokom 45-postotnom procentu. Ipak, čak i uz Kostin liberalan pristup investitorima, portugalska je Vlada dosad oklevala da popusti investitorima koji su davali ponude za preuzimanje nacionalnih servisnih kompanija (elektrodistribucija, telekomunikacije,vodovod....). Vlada desnog centra, koja je Portugaliju vodila pre Kostine, odbacila je instituciju ”zlatne deonice” za kompanije poput EDP-a i portugalskog Telekoma, nakon potpisivanja sporazuma o ”bail outu” u maju 2011.
Evropski energetski sektor proteklih se nekoliko meseci nalazi u razdoblju nove velike konsolidacije. Nemačke kompanije Econ i RWE u martu su provele više milijardi eura tešku međusobnu razmenu deonica, objavljujući istovremeno i novu stratešku odluku da obe kompanije budućnosti značajnije skrenu s fosilnih, prema održivim izvorima energije. EDP se već ranije našao pod pritiskom španskih i francuskih energetskih kompanija.
Fajnenšl Tajms CTG-ovu ponudu za EDP smatra delom velikog talasa kineskih investicija koje su se slile u dugovima opterećene države južne Evrope koje je kriza pogodila najteže. FT međutim tu vidi opasnost – CTG, koji je u vlasništvu kineske države, time bi stekao kontrolu energetske infrastrukture na celom Iberijskom poluostrvu, ali i u značajnom delu Južne Amerike. To, smatra FT, neće privući posebnu političku pažnju samo u Portugaliji, gde je EDP najveći proizvođač i distributer električne energije nego i u SAD, gde je portugalska kompanija razvila značajan portfelj elektrana koje proizvode energiju iz održivih izvora – sunca i vetra.
Prema podacima objavljenim prošle nedelje, EDP-ova dobit u odnosu na prošlogodišnju u prvom se tromjesečju 2018. smanjila za 23 posto (na 166 miliona eura). Gotovo 60 posto EDP-ovih prihoda dolazi iz operacija u Portugaliji i Španiji, dok se preostalih 16 posto deli na prihodne centre u Brazilu i Severnoj Americi.
Zbog nimalo jednostavnih trgovinskih odnosa između SAD i Kine, koji su se dodatno zaoštrili nakon dolaska Donalda Trampa u Vašington, dođe li do ove transakcije, američki deo EDP-ova biznisa morao bi za dalji rad da zatraži dozvolu od Odbora za inostrana ulaganja u SAD i dokaže da zadovoljava regulative Vašingtona.
Svoj 23,3-postotni udio u EDP-u CTG je stekao još 2011. godine kada je od portugalske Vlade otkupio paket deonica u velikom privatizacijskom procesu kojim se Portugalija spasavala od posledica krize, ali i od Brisela i MMF nametnute oštre politike štednje. Savetnici portugalske Vlade koji su tada učestvovali u procesu prodaje EDP-ovih deonica CTG-u tada su kineski potez protumačili kao rezultat plana kineske Vlade da iskoristi EDP kako bi proširila CTG-ov međunarodni uticaj na tržišta energije iz obnovljivih izvora.
Pre najave mogućeg CTG-ova preuzimanja EDP je tokom prošle godine dobio više ponuda za preuzimanje. Dve o kojima se najviše govorilo bile su već pomenute ponude špaanske firme gas Natural of Spain i francuske Energie de France i one, dok se ne postigne dogovor s kineskom korporacijom, i danas ostaju aktualne. Predsednik CTG u svojoj je izjavi, objavljenoj u medijima nakon isticanja ponude, svestan percepcije koju Evropljani imaju o kineskim poslodavcima, najavio da će CTG, u slučaju da preuzme portugalsku kompaniju “ostati čvrsto posvećen očuvanju njena portugalskog identiteta”. Kompanija bi i nakon preuzimanja trebala nastaviti poslovati kao zaseban entitet u vlasništvu CTG. Sedište bi joj ostalo u Lisabonu, a deonice, onaj deo koji ostane slobodan na tržištu, bile bi izlistane na Lisabonskoj berzi.
Kao i uvek, problem za kinesku kompaniju mogla bi predstavljati EDP-ova skupština dioničara, koja transakciju, da bi uspela, mora potvrditi natpolovičnom većinom (što je najmanje 50 posto glasova + najmanje jedna deonica s pravom glasa). Nakon preuzimanja CTG bi bio obavezan da raspiše i ponudu za preuzimanje 17 posto udela u EDP-ovoj podružnici za razvoj energije iz obnovljivih izvora, koja danas nije pod potpunim vlasničkim nadzorom roditeljske kompanije.
Uprava CTG ističe kako se nada političkoj podršci portugalske Vlade nakon šest godina uspešne saradnje u suvlasništvu EDP, u kojem razdoblju su se finansije kompanije značajno stabilisale. EDP danas zapošljava 12.000 ljudi, od čega polovina radi na lokacijama u Portugaliji.
Pročitajte OVDE sve detalje rada ruskog „Rosnjefta” u Vijetnamu i kakve to veze ima sa Kinom.
Izvor: Globus/Jutarnji.hr
