On smatra da su drevne mudrosti Evrope i Bliskog istoka nastale iz lepensko-vinčanske civilizacije. Velimir Abramović govori o smilu i svrsi života, koju vidi u očuvanju harmonije. Veoma opširno Abramović iznosi svoje stavove o religiji i religioznosti.
U smislu poimanja odnosa čoveka prema Bogu i crkvi, Abramovićevi stavovi su najsličniji Luterovim. Kako sam priznaje, ezoterijski gleda na hrišćanstvo.
Abramović kaže:
„Ja pokušavam ustvari da ezoteriju i religiju prebacim na jedan naučni teren, kako bi mogla da radi za sve ljude... da bude upotrebaljiva za celokupno čovečanstvo”.
Zatim nastavlja u duhu teorije o razvitku ljudskog verovanja, američkog socijalnog antropologa DŽ. DŽ. Frejzera, po kojoj ljudsko verovanje od najnesvršenijeg ka najsavšenijem, ide redom, magija, religija, nauka.
Tako Abramović nadograđuje Frejzera, pa kaže: „Naša mogućnost danas jeste da podignemo nauku na spiritualni nivo (naučna duhovnost) i ona bi mogla da zameni sve kulture i religije danas postojeće koje su zastarele, koje su apsolutno za muzej i koje samo proizvode sukob.“
Poput Svetog Avgustina iz Hipona, Abramović razlikuje tri vrste vremena, a odnos vere i razuma vidi kao Sveti Toma Akvinski. Gost daje svoje mišljenje o tome šta je duša, ljubav, moral, čovek, koja je teorija postanka univerzuma najbolja, a čak pobija neke Ajnštajnove teorije. Neke od svojih brojnih mišljenja, Abramović je nedogradio pretvorivši ih u teorije, kao npr. teorija naučne duhovnosti , odnosno duhovne nauke, tj. teslinijanstva.
Velimir Abramović navodi malo poznati podatak, koji govori odakle je Tesla crpeo saznanja:
„Ja sve svoje ideje dobijam iz jednog jezgra, koji ako hoću da je opišem fizički, onda je to je svetlost, a ako hoću da ga opišem duhovno, onda su to lepota, ljubav i samilost.“
Ispovest komandanta 63. padobranske o krvavom Vaskrsu na Košarama čitajte OVDE.
